Школски лист

- 210 -

влада сазнати у свако доба, како та школа стоји у погледу наставе и запта 5. Да по праву врховног државног надзораповереник земаљске владе председава при закључним испитима и при исппту о практичкој учитељској способности, и да сведочбе о тима испитима суподписује. Уједно захтева иста висока влада, да се имају обашка држати најпре закључни пснити а затим испит о учитељској способности и да јој се подноси извештат о суставу испитне комисије. 6. Да се законитим нутем уреди непосредни надзор епархијске власти горњокарловачке над том учитељском школом, наводећи, како је тај надзор веома потребан, што се доказало и код иостојавше вероисповедне учител^ске школе у Пакрацу, у којој је развратни дух због удаљености надзора толико завладао био, да се морала затворити. Напоследку иште се од Школ. Савета да поднесе своје мнење о даљем обстанку или коначном распусту накрачке учитељске школе. После дужег саветоваља о овом предмету ПГколски Савет је једногласно закључио, да премда је условима под 1. и 2. од своје стране већ у своје време одговорио и испуњаваће их зарад постигнућа јавности учитељске школе ове, али пошто би са примаљем услова под 3. 4., 5. и 6 сва управа ове школе такорећи одузета била од ове највише дрквено-школске власти, којој она по закону и по превишњој кр. уредби припада ; то Школеке Савет услове такове никако примити неможе, јер па таково што није овлашћен од срб. народног сабора. Пречастна конзисторија еиархије пакрачке поднела је представку Његовој Светости Патријарху, а посредно и Школском Савету, у коме излаже бедно стање религијозно моралног васпитања наше деце у тим крајевима, које је наступило од онога времена, када су поводом земаљског закона србске народне школе преобраћено у такозване „опће пучке учионе." Наше србске школе отргнуте су од цркве православне, оне су покомунаљене, јер сиромашни народ није у стању био двоструки трошак сносити, које му земаљски закон намеће, ако хоће да одржи своје вероисповедне школе ! Од тога часа, како су србске школе покомунаљене, насташе грдне злоупотребе, које пропашћу грозе релпгијозно моралном стању народа нашег у тим крајевима Учитељи постадоше независни од црквених власти и наших црквених ооштина