Школски лист

— 232 —

Ми ћемо да пођемо редом, не бил' нашли узрока тој жалосној појави, ма да се већ упапред смемо надати, да неможе бити основног разлога, због чега наше учитељство речени лист није од почетка његовога изласка па до даиас хтело да подпомаже. Да прво узмемо главни изговор, на који се напге учптељство изговара, зашто не може да држи „Школски лист." Ту мислимо материјалну страну љегову. Ма да се на ово многи изговарају; ипак је то разлог тако слаб, да он служи само на срамоту онима учитељима, који се љиме бране. Предплата је школ. листа тако малена да се мања ни замислити не да. Истина, да је наше учитељство сиромашпо, и да му је тешко издати 3 Фор. годишње ; али се мора признати, да се оно само у овој прилици служи изговором свога сиромаштва, дочим уверенисмо из искуства, да многи даје на другу страну неколико пута по 3 Фор., ма да отуда нема велику моралну корист. Можда ће нам се приговорити, да је то дрскост, испитивати туђе рачуне, али нека пам се онрости, јер тога смо се морали дотаћи, да иокажемо: да пије истина, да наше учитељство зато неможе да држи Школски лист што је сиромашно, пего просто зато што га пеће. Где влада сиромаштво, ту је онда оскудица у сваком ногледу и пема никакве изнимке. Плате наших учитеља већином су средње, од које се — само кад хоћемо — може одкинути нека крајцара па одржање свога листа. И учитељима с мањом платом пружена је олакшица, јер ови добивају лист у полу цене. Уредништво је пружило учител.ству све могуће олакшице за држаље листа, — само му није могло дати пожртвовања и љубави према листу, јер то су ствари које се у нами унутри рађају и пемогу се никоме силом наметнути. Кад већ учитељ неће, или као што вели, неможе да жртвује ни гроша од своје сиротиње а оно зашто бар непотражи себи олакшице другим нутем, којим би могао доћи до листа. — Сви ми знамо, да је вис. школски савет издао наредбу, да су све општипе дужне држати школски лист за своју школу. Ту'нетреба друго, него само да учитељи позову своје општине са неколико убедљивих речи и оне би се драговољно одазвале нозиву својих учитеља. Али се на жалост ни то неће да чини ; општине опет неће да држе лист кад нема ко да га чита Школски лист би могле да издржавају саме општине, а уз то кад би се још у еваком месту прибавио по један два нредплатника ето, да би наш лист подпуно осигуран био. Али знате како се каже: