Школски лист

- 246 —

ое учитељ жртвује за напредак деце његове. Он сваку заслугу учитеља сматра као приморану дужност; о захвалности нема ни говора, но још гледа, како би нодкоиао јаз, у који би за увек свалио свога учитеља. Интриге, лажи, освета и мржња, то су заслуге за оне тешке жртве, које учитељ придонаша на олтар просвете, своме народу. Жћлостан, ал' истинит пример доживисмо; учитељство „Банског окружја" и сваки, који му још на руку иде, чекао је са страхом 18. (30). Јуна, о. г. Тога дана имао је суд изрећи или спас, или нропаст учитељици у Двору (Подови) Марији Рудановој. Иста беше обтужена, да је своју ученицу злоставл.ала: иретила јој, тукла ју по глави, да је ученица на неску клечала и т. д., те да је најиосле од тог злостављања умрла. Кад се глас разнео по Двору, да је учитељица дете убила, дадоше га родатељи носле два дана, што је у гробу лежало, извадити ; лечници из Костајвице и Рујевца прегледаше девојчицу и констатоваше, да је умрла од запалења мозга и на то издадоше сведочбу. Нри свем тога родитељи детета обтужише учитељицу, да је она проузроковала смрт. Да изведу своју цељ, послужише се са нискима средствима, наговарајућ школску децу, да сведоче против учитељици; уз ово дадоше и живи иример на једном мушком детету патечена лица, које је тобоже учитељица тако ударила штапом, да су остали јаки знаци. Код судбенога изтраживања деца нешто наговорена, а нешто приморана, сведочила су заједно са родитељима и рођацима нротив учитељици. Да је било јаких доказа, била би одма на жељу противника суспендирана од службе, но жеља им се неизпуни. Дне 18. (30.) Јуна беше коначна разправа у Петрињи код судбеног стола; тад је изашло дело на видело. Правда је одржала победу над клеветом и лажи. — Ученици, које је на истину терао строги глас иредседника суда, иризнадоше, да учитељица њих врло редко телесно казни, те да је покојна девојчица у школу .једиог дана болесиа дошла, и да ју је учитељица болестну кући нослала, а да је тукла није. На питање нредседвика, зашто су код првог изпитивања другчије говорила, тврдила су деца, да су била присиљена истину замучати, иошто су им родитељи, и неки рођак детета, затвором претили. Онај мали натечена и огребана лица, штоје код првог судског истраживања лажно сведочио протин учитељици, иризнаде, да му је, тражећ јаја у гњизду, кокош у лице скочила и изгребла га, а није га учитељица тукла. — Ту је дакле истина већ на површини била, а лечници Петрински, судећи по описивању оних лечника, који су дете секцирали, вештачки доказаше, да је запалење мозга у преминулог детета произвео не ударац, него да је тому повод сасвим природан; јер за време болести и смрти детета иста је боља и у опће „запалење'' у народу циркулирало. Уз све ово доказивала је и сама учитељица Марија Руданова, да девојчицу никад казнила није, ношто је иста једна од најбољих ученица била. У осталом нризнаје, да ју је једном и то нехотице ударила, кад је хтела другу, до ње седећу девојчицу казнити. Сви дакле разлози одбацише сумњу и доказ, да је дете од ударца умрдо. Врло лепо бранио ју