Школски лист

— 248 —

Трнави живео шиљао за Божић овдашњој сиротињи ио 100 и по 200 ®р. Ове новце новерио је пок. Петру Римском иароху ћинровачкс-пожаровачке цркве, који је то на сироте удовице и на друге сиромахе у очи Божића делио. Из благодарности према својим сироманшим родитељима, подигао им је споменике, овде у пожаревачком гробљу. Исти Васа Пластић својом ревношћу и трогаком, са покојним Јоакимом Поновићем, такође трговцем трнавским, и заслужним мужем племените гослође Саре Иоповићке, која је у пређашњим годинама подиомагала једну отличну приправницу сомбореке препарандије, — савидао је капелу, на нравсславном гробљу, где и његови земни остатци почивају. Госиођа Сара Иоповићка је још једина православна Српкиња у Трнави. Она је рођена у Ст. Андрији из нородице Лолићеве. Њена кућа је у Трнави једна од иајлепших кућа, а она је имањем богата. Надамо се да ће она себи у српском роду достојан спомен оставити, као што је то и обећала. Из поузданог извора дознао сам, да ће ова племенита, добротворка за сомборску преиарандију за приправнике и приправнице 12 стипеидија оставити, и то тако, да ће сваки питомац њен добијати ио 100 — до 120 Фор. годишње подноре. Ако се ово испуни, то ће народ србски госпођу ову док је света и века с благодарпошћу као своју добротворку сномињати, и њено ће се име славити, као што се и сви други добротвори наших завода спомињу и славе! Ово је све што сам о иоменутим добротворима овде дознао, но сад предстоји ми да обележим име још једне школске добротзорке, а то је покојна. Јелена Боздина, рођ. Белановићева. Јелена Боздина била је рођена Ст. Андрејка. Њен отац звао се Јован Белановић, и био је овде биров и сенатор. Као школски управитељ служио је од 1798—1820. Јелеиа Бозда удата је била за богатог пештанског трговца Наума Бозду; њи двоје су пештанској сри. црквеној опгатини млоге легате оставили. Међу осталим легатима, оставила је Јелена Боздина свакој Ст. Андрејској православној цркви по 200 ®ор.; тако и црквама нашим у Будиму, Калазу, Чобанцу, Р. Алмашу, Срн. Ковину и у Ловри по 200 Фор. На српски учитељски пензијонални фонд 600 Фор., на ст.-андрејски сриски сиротињски завод 1000 ®ор., а нашој срнској школи оставила је капитал од 1000 Фор., да се годишњи интерес од 60 Фор. на то употреби, да се о св. Константину и Јелени њеколико добре и сиромагане гаколске деце заодене. Ова Фундација постоји од 11. Септембра 1866. и нага је цркв. школ. одбор обично свагда за тај дан 6 сиромашних девојчица целокупним оделом спабдео. Искуством је доказано, да је најплеменитија задужбина што се остави на просветне заводе. Неки заводи наши су ирема малом броју нашег народа, довољно са закладама снабдевени, али бага они заводи, који би највигае народне потпоре требали, најмање их досада добијаху, а то су српске учитељске, вигае девојачке и основне гаколе. Ја ћу свагда за ово заузет бити и гледаћу да моралним средствима колико могу доиринесем, да се овакове еакладе дижу. С тога и овом приликом позивам госноду и браћу читаоце овог Листа, да гдегод им се прилика даде ирву бригу °браћају на оснивање заклада за учитељске и за више девојачке школе