Школски лист

— 14 -

(Дубока старост). У Русији у селу које се зове „Николајевскаја" у губернији саратовској живи један старац 110 имену Казин. Он је рођ°н још 1694. године за владе дара Петра великога, и сад му је унраво 190 година. Оа је већ јако ослабио и изнемогао, али још ио мало види и чује. Имао је 35 деце, од којих жнва 1"20 унучади, 86 нраунучади, 23 праувучета другога и 20 праунучади трећега степена. II. НОВЕ К&Ш. „ Тре&а читанка за треЛи разред основнијех школа саставио Стево Чутурило. Панчево 1885. Наклада књижаре браће Јовановића." „Весели деори Иве Зоригџ од Милована Видаковаћа (са сликом писатеља), прештампани садашњим језиком и новам правописом. Издање књижаре браће М. Поповића у Новом Саду 1885. Цеиа 80 новчаћа. „Мали одломак из мојега пчеларскога живота и београдска пчела туђица, писао Јован Живановић, у Н. Саду штампарија А. Пајевића 1884." „ ЈастребиК против грличића ириповедка Сватонлука Чех-а, превео с чешкога Срета А Поповлћ. Београд, 1884- Издаље књижаре В. Валожића, цена 1 динар. НЕКРОЛОГ. Ђорђе Пет-ровиИ свештеник у Срп. Пардању. — У очи св. Николе нр. године сахрањен је уз велико саучешће народа у Пардању, честити, примерни и учени сриски свештеник Ђорђе Петровић. Покојник је после свршене богословске науке био чиновник код ц. кр. котарског суда у Чакову, па и у Руми. Око 1861. ступи у свешт. чин, у коме је све до смрти своје као најдостојнији слуга Божји, народа и цркве своје остао, сејући свуда љубав, врлину и нобожност. — Поред овога позива одправљао је у више пута и учитељско звањо у истоме месту. Но осим свега му је највећа заслуга у томе, што је од последњих 38 година радио на нрикупљању ботанвчка српска материјала и скоро и довршио своју огромну ботанику па сри. језику, каквој по ваљаном садржају и изради једва да ће се и у просвећенијих народа равне наћи. — Када су му лекари забранили сваки умни рад, заплакао се и рекао: „Та немојте ме са мојом ботаником бар растављати." Он је нанисао и већу граматику српску за Немце и Маџаре. Пратио је у своје време економски лист „Сељак" и редовно на њему радио. У месту је био више од 20 година властелински рачуновођа, а у последње време и књиговођа у штедионици. — То су све знаци, да нокојни Т>ока беше нраво злато, које свој сјај из скромности никојом приликом на светски пазар изнашало није; он је живио само за своју цркву, парохијане, школу, ботанику, општу економију и особено још за вртарство. Мир нека је духу овога скромнога слуге Божијег, на којега би се многи и многи Србин угледати могао! Ј. К. Б. Народни добротвор Христофор Шифман бивши управитељ властелинства комлошкога, преселио се у вечност 12. Децембра п. г. Покојник је своју љубав према нросвети народној засведочио, основавши још за жи-