Школски лист

— 29 —

„Невену," „Голубу," „Српчету" па и у Хрватским листовима. И листови ови доносе ненрестано лепог градива за р^цитовање и декламовање. А тако има данас и лепих арија у нас, у хрвата, мађара, чеха и немаца стављених на поте; има дивних дечијих побржих и веселијих иесама, које оживе децу; има у нас и лепих народних побржах и за игру удешених текстова, па да сстане деци, док су жива, најлепших песама за рецитовање и певање, те снажење душе. Према томе умољавају се госиода учитељи и други родољуби, који се овим баве, да поименце означе најлешпе месме и арлје, и то за сваки разред школски бар по пет песама за декламовање и пет за певање, а ко не би знао толико, него само по неку, која се деци особито допада, пека и ту но неку саоншти овом уредништву, да би могли то преко „Школскога Листа" свима учитељима и свима школским пријатељима саопштити.

ШУЗИШНИ К0НЦЕРТ У 5Е0ШДУ. У Београду је 10. Јануара о. г приредило тамошње певачко друштво под управом свога ликовође (а некадањег ученика српске учитељске школе у Сомбору) г. Јосиф ?, Наринковића величавствени концерт, какви се не само у Београду досада никада давао није, него му ни у целом српству равна не беше. Ово је друштво ио штатутима најстарије у срнству; покровнтељ му је Њег. Височанство српски нрестолонасљедниик Александар; предзедник је од дуже времене иознати наш сликар и прокесор г. Стева Теодоровић. На три недеље унапред беше објављен концерт, па већ првих дана беху у големим просторијама позоришне зграде сва места распродана тако, да доцније нако (ни протекцијом ни положајем својим) немогаше будикаква места добити, осим што се орхестар подигао и ту 2 реда столица страним гостима устунљено би. — Са великим нестрнљењем се очекивао овај концерт. А и како да не, када се толако огромни распоред нанизао све по избор музикалија с једне стране; а с друге пак певачи ће се опет сви у сељачком народном српском оделу п р в и п у т јавно приказати. У 8 часова беше кућа дубком пуна, када се подиже завеса. Певачи десну, певачице и деца опет леву страну нозорнице закрилише. Ту видесмо девојке, младе и жене готово по сваком округу Србије верно обучене; међу њима бегае особито диван костим: госпођице Димитријевићеве (млада из крајинског округа са убрадачем и цвећем као неки лепи клобук), госпође Полексије Теодоровић (српска жена) и госпођица Марковић и Радичевић (девојачко). Међу певачима се допаде најбоље момак из ваљевска округа. И дечица беху љунка. Мали Теодоровић имађаше одело по маћедонски (или неки веле по рисански), а још мањи син угоститеља „Код Крста" црногорско. — Већ ова дивна, невнђена појава народних певача очара публику потнуно. — Али тек сама продукција нојединих тачака у програму изазва нечувено бурно плескање, изазивање и одобравање. Већ се беху три тачке нрограма свршиле, када дође и двор ерпски са Њих. Величанствима краљем Миланом и краљицом Наталијом, Усхићење већ раздрагане публике ностаде још бујније, када угледа љупка лица владалачка и њихов пијетет српској и славенској музици. За тили часак прође кроз дворану вест, да је костимисање мевача у народном руву замисао, дело и поклон краљице Наталије, која и иначе вазда првенство срп. нар. производу, рукотвору и ношиву и у самим својим дворским свечаностима даје, и ово штити и увађа. Слава руској кћери, која