Школски лист

— 20 -

Што се у том обштем наставном плану прописује, то је ггпштит од онога, што се у свакој србској народној школи у данашњим околностима постићи може и постићи мора На жалост данашњим даном многи се млађи учитељи и не обзиру на овај наставни план и на правила дидактике и методике, него сваке године одступају од прописа школских, па после неколико година службовања, у место да боље и темељније делају, — раде све мање и слабије, и отдају се механизму школском радећи без воље и заузумања, без поноса и одушевлења, тек онако под морање и као за љуту невољу. Кад се сетимо оног златног доба наше школе за време негдашње војводине ербске између 1857. и 1860. године и доцније до 1870.; морамо се заплакати, што сада ни из далека неналазимо у нашој школи онакову красну и плодотворну наставу у вери и благонравности ; онакав напредак у србском и особито у елавенском језику, у рачуну, у црквеном појању па и у реалним знањима, какав се онда у школама нашима у обште показивао, и којим су школе наше под мудром управом обштељубљеног нашег школског саветника Дра Ђорђа Натошевића онако брзо процветале и добра гласа себи стекле и у народу нашем и код туђинаца. Онда нисмо имали ни толико и такових школских и помоћних књига, ни учила, ни школских закона и правила, као што то данас све имамо; али је било добра стручна надзора, било је добре воље и одушевљења међу учитељима ; било је вере, и љубави, која је такорећи чудеса чинила и школу нашу дивно унапредила била. Сад све друго имамо, али је ослабила на многи мести вера и љубав, ослабило самопоуздање међу учитељима, ослабило жарко родољубље и самопрегоревање; а појављује се местимице немар и нехатост, непоштовање сваког аукторитета, — а то све води к назадку и грози пропашћу школи нашој особито у данашњим приликама. Сав народ наш тужи, што му се школе у Хрватској и у бившој крајини покомуналише, и што се у њима неучи више црквено читање и појање, па из предела тих подиже се вапај до највиших земаљских власти и захтева се, да се србска деца уче србској и црквеној књизи у школама, да се уче закону Божијем и црквеном појању и читању апостола. И саме државне и местне грађанске власти већ почињу овој народној жељи на сусрет излазити, а у исто време у једној од знатнијих