Школски лист

- 21 —

србских обштина еародни учитељи покомунаљене србске школе званично изјавише, да неће да знају за наставу у црквеном језику и појању, неће да ноје у храму Божијем, изговарајући се пред иноверним в.частима, да они нису кантори и доказујући, да би настава у црквеном језику служила на уштрб напредку србске деце у мађарском језику. Ово је доиста безпримерна дрскост и безобзирно обарање своје србске школе из темеља, каквом се не би човек ни од највећих злотвора надао! С тога је крајње време, да сви свестни учитељи и сви пријатељи народа нашег, а особито местне школске власти, оваком извртању истине на пут стану и да се предупреди свака могућност таковога самовољства у школи србској, била она по спољној управи својој вероисповедна или комунална. Особито од сваког србина учитеља србске деце с пуним правом изчекује наш многострадални народ, да срдцем и душом буде отдан светој православној вери нашој, која нас је за време петстолетњег страдања сачувала и одржала, и којанас је и у будућеједино сачувати, одржати и истински унапредити кадра. Са вером љубави и одушевлењем и са самопрегоревањем треба да сваки србски учитељ поучава младеж србску у вери православној и у библијским повестима, у црквеном појању и читању; да их учи читању апостола, часловца и псалтира; да пх васпитава у побожностн и у добрим нравима, да их води у цркву и омили им бавлење у цркви, и да с њима и сам при богослужењу у цркви појући и читајући саучествује, као живи члан своје цркве, на духовно сазидање младежи и васколиког народа, и да делом и примером својим привикава децу и народ делателном животу у цркви и у црквеној заједници. Србски учитељ, као чувар народности наше нека учи своје ученике чисто и правилно србски говорити, чисто, лепо и разговетно писати, течно и разумљиво читати. Нека својски настоји, да у школи красне садашње србске читанке послуже: а) за основу и средиште моралних поука, приповедај ући ученицима својима живим словом моралне приповедке, што се у читанкама налазе; вештбајући их у разумљивом читању и приповедању тих приповедака, и уиућујући их, да изводе себи узоре и правила живота из тих красних поучних приповедака; б) да природописне и друге онисе, што се у читанкама на-