Школски лист

— 34 —

будућност на школи и њеном наиретку. Њему су за ово последњих 20 година гомилама врвили учитељи и педагози из свију европских крајева, да виде његов угледан рад у школи, да чују, како он и научна питања уме да казује разумно тако, да га и обичан човек може разумети, да гледе како он држи ред и дисциплину међу стотином деце и у гомили одраслих младића без и једне опаке и опоре речи. — Већ и сама његова сцољашпост пријатно је утицала на човека. Беше човек омален, пуначак, више Црномањаст но смеђ, ал правилна лика, очију граорастих и вазда веселих, а на уснама му се превлачио осмејак, кад је с ким говорио или кад је у кругу деце ил својих приправника ћеретао. Овоме човеку имамо и ми срби млого да захвалимо, јер се млоги наш син окупао у духовној бањи, коју је његов анђео мутио, млоги се наш педагошки путпик утруђен од жудње за бољим напредком одморио под његовим кладенцем и вапио ту живе науке, па тако окрепљен сишао у ове крајеве и сејао семе лепших дана, па с тога смо из саме благодараости према сени покојниковој прихватили се, да изнесемо у кратко живот и рад овога врстног и ретког сина човечијег, да га тако боље упозна и цени наше учитељство с једне стране, а с друге да се из живота његова научи, како се тешко ал ипак поуздано може човек знатно унапредити у својој струци и како и из ниског положаја може трудом и радом успети до најугледнијег места, до општег уважења и светског гласа. Др Карло Кер родио се о нашим Благовестима 1830. године у малом сеоцу Голдбаху близу вароши Готе. Родитељи су му били туђи раденици: отац је надничарио, а мати шила другоме, али за то су ипак они били поштени, вредни и чуварни људи. Код њи је у кући била и мајка Керова (материна мати), која се као удовица склонила код своје кћери и тако рећи одржала унука Карла. Кад је син њен, а Керов ујак Дебеи свршио учитељску школу и добио учитељско место у Елгерсбургу, познатом ладном купатилу у Тирингији, отиде тамо мајка и поведе собом и унука (јединца у својих родитеља) Карла, који је био дорастао до школе, те изучи тамо код ујака основну школу и снреми се код њега приватно за учитељску школу, те по пријемном испиту, који је с одликом положио, пређе у готајску учитељску школу у својој 17. години. Кер приповеда за овог свог ујака, да је био строг и гвоздене воље учитељ, казнио је