Школски лист

__ 41 —

позив; — та му се жеља зажегла још кад је учитељевао у Рули и она му ее ето после 13. годишњег трудиог рада исиунила и он је ступио у коло младих људи, да их загрева љубављу за учитељски позив и да расветлује путеве у том стеновитом пристаништу учитељског определења. И он је достојно своје место заступао и потпуно оправдао наду и новерење, које је влада у њему полагала. Од Керовог доласка у Готу, почиње се и слава готајска. Учитељиште готајско постало је од то доба светилник (Геисћпћигш), које је показивало пут у тихо пристаниште школског рада и напредка, п педагози из свију крајева Европе долазили су овамо да се поуче и упуте. Његов лепи глас на школском пољу допрво је и до српских крајева, те су и српска влада у Београду и наш народно-дрквени Сабор од 1870. год. изашиљали т*мо неколицину наших даровитих п ваљаних младих људи и учитеља, да се на извору том напију здраве и живе воде и да се окрепљени врате у свој завичај, да наставе племенит рад васпитања и образовања народног. Гота је за време Керово, — - а после и Халберштат, — постала право ходочашће за педагоге и учитеље. Од срба беху тамо: садањи срп. министар просвете и црк. дела г. Стева Д. Поповић, покојни проФесор Милан М. Максимовић, интендант кр. срп. позоришта и књижевник Милорад П. Шапчанин, проФесор учитељске школе у Београду Др. В. Бакић, управитељ срп. више дев. школе у Панчеву Јован Поповић, управитељ срп. више дев. школе у Н.-Саду Аркадије Варађанин, а у Халберштату учитељ меленачки Мата Косовац. гсвршиКе се.) УЧШМ Н ВАЗДУХ У ШКОЈШ. Данас се ужасно виче на ваздух у школи, да је отров плућма и крви деце и учитеља, а мисли се на тако звану угљену киселину. Зна се, да је ваздух смеса Оксигена и Азота, близу 21 и 79%, и има у њему још осим водене паре самојошврло мало поменуте киселине. У обичном слободном ваздуху нема је више од 6 /10 по иљади, 6 /1о 00 /оо; и Физиологија учи, да ове несме прећи 1 °%о, а да нас ваздух не гуши и јако не науди здрављу. Па како стојимо с ваздухом по школским собама? Испитивањима дознало се, да у школским собама и то у онима, што су најудесније, најпространије, највише, најсунчаније, највећих врата, и највећих и с највише прозора, што имају и најбољу