Школски лист

- 40 -

те се ту набави толико трошка, да се свој деци без разлике могли писаћи прибори и књиге безплатно давати, и осим тога се отуда мало по мало мложила и учила школска. Тако се по лако заводио ред, тамо, где је огрезао био неред, и што је најглавније заинтересовали су се родитељи за школу Но ово је имало само спољног утиска, а да се свест за бољитком школе пробуди, узео је Кер други начин. Уписао се за члана занатлијске задруге (СемгегБеуегет), где су долазили сви грађански сталежи и приреди ту више предавања, из природних наука, које су за те људе од хасне и добити. (Нека су од тих предавања штампана у Либеновом листу: „Ргакизсћег Зс!1и1тапп") Тим иоводом дотерао је дотле, да су га после годину дана Валтерсхаузани изабрали за председника тога друштва, те као такав поради, да су на предавања његова и женске долазиле, којима јз држао предавања што у делокруг женског света спадају, и онда ^е прешао на предавања о васпитању деце, о позиву родитеља, о отношају родитеља према школа и другим подобним. Ова су предавања постала била тако популарна, да их се скупљало преко 200 слушалаца, и он је с њима постигао то, да се после четир године родитељи и грађанство само заузимало за школу и њен напредак и да је драгом душом пружало све, што се на бољитак школе и дечијег васпитања клонило, те тако на место мржње, овладала је љубав, на место одвратности, настал «Ј је поверење, на место туђења ог школе, наступила је приврженост, на место сметње учитељима, одазивала се са свију страна потпора; и у сред тог живог рада и заузимања за бољим данима валтерхаушке школе дође налог, да се Кер премешта за иншпектора готајског учитељишта, опет на нову борбу, на нов рад, и — као што Кер сам вели, — на нове благослове. Колико је Кер ладно примљен био пре четир године у Валтерсхаузну, у толико је сад и њему и грађанству тежак растанак био. Грађанство га је тако обљубило било, да га је с плачем испратило и у знак успомепе купило му је један леи скуноцен златан сат и ланац, с којим се он увек поносио. Баш кад је навршио своју 33. год. лицем на његов рођен дан 1863. године, уведен је био у готајско учитељиште, у његов идеал, као што сам говораше, јер бити учитељ учитеља, то му је била највећа светиња и најлепши иозив. Да он спрема младе људе за ваљане учитеље, да их сачува од странпутица, којима је он пролазио, да им улива љубав за свети учитељски