Школски лист

- 53 —

другом нашим г. Матом Косовцем, меленачким учитељем, који је као ШиФманов и Матичин питомац у то доба слушао Кера пуно две године дана и тамо и учитељски иснит положио. Кер је већ пре тога био обдарен од цара немачког и краља пруског витешким орденом црвеног орла, а приликом ове прославе подарен му је још од краља пруеког орао краљевог домаћег реда. Херцог готајски Ернест II. даривао га је у знак признања за заслуге у готајским школама витешким крстом Ернестинског домаћег реда. Том приликом се одужио овом човеку и српски краљ — тада кнез — Милан, пославши му по своме тадањем министру просвете г. А. Васиљевићу уз брзојавни поздрав и таковски орден за заслуге. Наш садруг Косовац прича, како је тада одушевљено сакупљени збор пропратио овај лепи чин сриског признања са: »Носћ! с!ет вегБЈзсћеп Ригз^еп МПап! — Носћ! с!еп 5егћеп!« — Филозофски Факултет у Јени даривао му је руком изасланика свога — саде такође 24. Јан. о. г. преминулог) Др. Фолкмара Стоја почастну докторску диплому (ћопопз саиза) у знак признања и уважења његових умних радова. Осим тога добио је других 7 лепих и скупоцених поклона од појединих друштава и учитељских зборова и 92 које брзојавна, које писмена и усмена приватна поздрава не само из Немачке, него и из Аустрије, Угарске, Србије и других крајева. У толикој слави и хвали, понео би се какав слаб дух, ал Др. Кер не мења ни своје понашање, ни свој рад, него остаје онај, који је и био, скроман, покривен раденик, коме је само цел да свој нозив савесно врши и другоме да користи. Кад је у ЕрФурту због необичеих околности учитељиште запало у неред, упути пруски министар просвете Гослер Др Кера с титулом „школског саветника" тамо, — у коме је највише вере у добар и савестан рад имао, — да стане на пут, да трулеж не пређе у сок, те да поведе тај завод новом полету и Др. Кбр почетком 1884. године узме с новом искусном снагом свој критички нож и стане чистити отров, што је запао био у то културно тело, и тек што је залечио рану, а стиже га самртна коса и покоси тако нагло ту племениту снагу, која је , г ругима живот давала, истрже нам душу, која је толике оживљавала, посече срце, које је тако жарко куцало за бољитак не само свог немачког народа, него и за цело човечанство, јер Кер је био сав учитељ, па одмах за тим и сав човек. Истина, он је