Школски лист

ШеолсеиЈист. ^Шзголски Лист" излази једанпут у месецу. Претпдата је за целу годину 1 ф . 50 новчића, а за Орбију 4 динара. Учитељи са малом платом, као и богослови и приправници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата шаљу се: Уредништву ,,ПТколскс.1 Листа" у Сомбор. Бр. 5. У Сомбору, 10. Маја 1885. Год. XVII."

ШКОЛА И ВИД ДШЈН. ада се већ зна, да свака школа више-мање уди виду дечијем, и да вид све слабији излази, што ко дуже школу полази. Мерењем дозиало се, да и у најзгоднијим сеоским школама буде по 1 —2 % депе кратковиде, у варошкима буде их до 0 %, у нижим разредима средњих школа, гимназија и реалака до 20%, а у вишим разредима и преко 60%. Ово зависи поглавито од видности у школи, а ово од различних околности школске собе. Најјаче је ово слабљење вида у оним собама, у којима нема згодних ни довољно удешених прозора, и у собама при земљи па у тесној улици, и међу високим кућама, које прече приступ сунцу. Нема сумње, да су овом много криви учитељи, којп при првом писању дечијем немарно гледе децу да преко више сагну главу, али је поглавита кривица на соби: јер што је мање видно, то морају деца да иринесу очи ближе артији по којој пишу, па кад то сваки дан чине. а оно се кроз дуже време као укалупе очи на ону близину, и тим умахну и изађу слабог вида и кратковиде. Да би се злу овом доскочило иште се поглавито следујуће: Да су школске собе потпуно видне, и само да не упиру сунчани зраци деци у очи ни у књиге и артије. А да би се тачно знало кад је то подпуно видно, имају данас за мерење одређене писменске таблице са више различних величина писмена, па чим се одређена нисмена јасно не виде, одмах се престане са оним радом школским, за који треба јаче видности, као писање, цртање, пасмени рачун, вез, шав, па макар по распореду часова баш то било на реду, и иредузимље се следујући по распореду рад, а да се онај надокнади у виднијем часу. За то се даље иште: да се пише, црта и друго таково ради од 9 — 10 сати, с тога, што је тада видније него пре тога, а очи у деце још нису уморене гледањем, ни леђа седењем, те могу још и леђа да се држе усправо, да не падају груди на трбух, које јако пречи дисање и уди здрављу а смета и писању. С тога се даље иште: да се школски предмети тако распореде на часове, да се никако очи не напрежу по два часа једно за другим писањем, цртањем, писменим рачуном, читањем