Школски лист

— 93 -

поверене му младежи. Својим добрим примером и лепим саветима знао је он улити у ердца својих ученика поштовање ирема учитељу, нрема свеиггеницима и другим старешинама и старијим људма. И у цркви је дужностн сбоје најточније одправљао, на децу пазио и особито их је достојно припремао за ступање к светоме причешћу саветујући, да се иоправљају и морално усавршују, и читајући с њима побожно на каталогу канон и дивне молитве пре и после св. причешћа, по обичају старе Сом борске школе и по уставу цркве православне. Као добар отац васпитао је он два честита сина, од којих старији Стеван био је отличан ђак и питомац Текелијин, а после неко време нро®есор у гимназији новосадској, а млађи Лазар свршио је учитељску школу и био најпре ваљан учитељ а доцније судски званичник у Новом Саду. Као родољубиви србин и честит грађанин служио је Арон Илијић својим владањем свима за образац. Он је био најноузданији саветник у црквеној обштини мартоношкој, одправљао је дуже времена дужнбст перовође и рачуновође а иосле и председника исте обштине, Њему се у заслугу уписује оснивање србске читаонице у Жартоношу, којој је он много година ревностним председником био. За његове многогодишње заслуге на пољу васпитања и народне наставе отликован је био 1871. г. од Његовог Величаства премилостивога цара и краља нашег Франца ЈосиФа I. сребрним крстом за заслуге, и уживајући у старости својој заслужену мировину умро ]'е 1876. год. поштовам и уважен не само у Мартоношу, него и у целој околини. Једна велика мисао Арона учитеља, коју је писцу ових редака за живота поверљиво саобштио, заслужује да се у „Школском Листу" као аманет његов саобшти. Нриликом последњег евог бавлења у Сомбору, изјавивши радост своју о тадашњем напредном стању учитељске школе наше рече ми он: „Господине, све је добро, што се прииравничка младеж сада и теоретички и практички за живот и за рад у школи упућује и многе лепе науке учи, али није добро, што се младим свршеним прииравницима од 18 година одмах иоверава самостално држање школе. Нуждно би било, по моме мнењу, да они барем једну годину нроведу као помоћници уз ваљаног каквог искусног старог учитеља; то би за њи била круна практичнога образовања, и онда би тек од наших прииравника постајали честити практични учитељи, а овако често бива да најбољи ђаци постану слаби учитељи, који се у школи дуго времена незнају наћи, а поносећи се на своју диплому, неће да се уче и усавршују, него се мало по мало са свим побатале, и милији им је сваки други носао и забава него школа и рад у школи." Колико су благодарна ученици Арона Илијића свог честитог учитеља поштовали, види се одтуда, што су најизврстнији између њих приредили и давали ове године трећи дан Духова десетогодишњи парастос у цркви мартоношкој за нокој душе и вечити спомен свог незаборављевог учитеља Арона, као што нам о томе „Садашњост" у бр. 22. јавља, из којега смо листа и ове цртице, у колико је нуждно било, црпили. В.