Школски лист

— 95 —

51. Број душа православне вере 34,709 мушких; 32,019 женских, Свега 66,728. Број катихумена т. ј. ученика у средњим и нижим школама који уче науку хришћанску износи 709. — Богословски завод установљен је 1832. а отв->рен је у Шибенику 1833. при епископу ЈосиФу Рајачићу; 184% премештен је у Задар и 1869 поднуно је организован. Главни увравитељ завода је сам високопреосвештени г. Епископ Сте®ан Кнежевић У заводу делају два редовна про®есора и два суплента, учитељ појања и енологије. Течај богословски састоји се из 4 разреда и у њимаје 15 слушагеља богословије. Ректор богословског семеништа је г. Никодим др. Милаш архимандрит ; у семинару има 27 нитомаца државних и два питомца земаљске владе у Сарајеву. Осим богословаца остали питомци семинара јесу ученици тамошње гимназије. Всроисноведних народних школа има 4 и то : девојачка школа у Задру, у којој се уче 22 девојчице и 11 мушких ученика; мушка школа закладе Бованове у Шибенику са 21 учеником, и женска школа закладе Ковачевића са 17 ученица, и на последку школа иравославче општине у Иероју (у Истрији^ са 24 ученика. (Поклон књпжници србске учитељске гиколе Сомборске ) Г. Сава Поповић н. архивар жупаније бачке, за спомен. свога покојног отца Илије Поповића негдашњег отличног учитеља србског, поклонио је књижници србске учитељске школе сомборске 40 комада разног садржаја књига понајвише на србском и црквенославенском језику, међу којима има и неколико библиограФских редкости, на ком се дару реченом господину од стране управе поменутога завода са овим јавно благодара. У Сомбору, други дан Духова 1885. Н. Ђ. Вукићевић срб. учит. шк. сомб. управитељ. НЕКРОЛОГ. Марија Попова рођ. Станишићева учитељица умрла 16. Маја 1885. год. И зачу се тужан звона звон са звоника светог храма карловскога објављиваше, да је Творац за навек примио душу одгајену ио Христовом закону. И угаси се живот драг, живот млађан али трудан, откину се цветак из дивнога венца срнских учитељица, умрла је Марија Попова рођ. Станишићева у 27. години труднога јој живота. Умрла је телом да вечно живи у устима деце — хранитељица својих. У други оде свет, где вечна правда влада, где ј' награђен свако по заслузи својој. Душа јој се вину са земље на небо, Богу нравде, Богу истиноме. Земљи остави тело а успомен на наумориви рад јој ученицама својима, роду и пријатељима и ц^лој општини Карловској. Сву своју снагу утроши она на васпитање поверене јој младежи, све док ју боља не свали у постељу, из које се не предиже. „Још се само молим вишњем Богу, Да пролеће доживети могу; Па да цвећем оките ми гроба, Кад умирем у млађано доба." И дочека прамалеће и замиомири цвеће дивно, окити јој гроба млађани вараштај, ученице јој, и положи јој венац и остала свесна омладина у знак уважења и захвалности на трудном јој раду. И старо и младо дође да испрати до вечне куће трудбеницу учитељицу своју, последњу почаст указа јој цела општина. Ученици и ученице карловске и суседног места Беодре пратише ју и последњег пута; донратисмо ју до цркве. Ту је после појања дивних