Школски лист

— 142 -

зато, да дјеци никада некаже, што извршити иеће ил' неможе, јер му је другције ауторитету одзвонило. Учитељ несмије оно обећати, што неможе изпунити. Ј>оље је необећати, него ријеч ногазити. Ако учитељ што заггрети, иа претњу у поновљевом случају неизведе, онда је крај доброме запту. Дакле учитељ неможе запта одржати нит карактера одњеговати, ако му недостаје досљедности. Не само да је ова учитељу за одржање запта преко нотребита, него му она помаже и до угледа у школи и свијету, јер досљедпост у добрим одлукама зове се морални карактер. Овакав учитељ бит ће јамачно довољно уљудан и ^едан, да своју дјечицу том приучи. Он ће моћи бити узор и живи примјер младежи, што је најпрви и најбољи закон за васпитање. Примјер вриједи више него сва правила. Ако је примјер лош, бит ће лоше све; ако је иримјер добар, бит ће му налично све што се по њем равпа. Какав учитељ, таква школа. Она је његова Фотографија. Оег ђе51е ћ.ећгег 151 с1ег Без^е 01321рНпа1:ог. (Наставиће се.)

НАРОДНА ШКОЛА КАО ГЛАБНИ ФАКТОР НАРОДНОГ ОБРАЗОВАНјА. (За награду.) Животна борба у овоме веку тако је опасна, да ба мал-не свакк иодлећи морао кад неби био нринраван за сваку евентуалност. Као год што се шут са рогатим неможе бости, сиромах са богатим неможе мерити, тако исто ни будала или нростак са научењаком. Борба та животна у толико је тежа, што с дана у дан аа и сваког часа јсдан с другим у непосредан додир долази. Не одељује се богат од сиромаха, мудрац од глупака, јаки од слабога; јер неможе. Један другог требају, један другом морају, да су на помоћи. Томе аас учи Бог, томе нас учи закон. Назив „човек" ја општи појам, нод којим се разумевају сви они, који имају обличје Божје, те но томе и стоји један „човек" са другим у ненрекидној и тесној свези. Човек има своју слободну вољу, коју он унотреби или на добро или на зло. Онај човек, који је напојен чистом наукс м, задахпут ноштеним мислима и жељама, тај употреби ту св">ју вољу на добро, а онај човек, код кога су укорењене грешне мисли, неваљале жељз, који је ногрешно васпитан управо неизображен, тај употребљује то своје највише богодано право „слободну вољу" на зло. Ови су прави виновници тешке борбе животне. Једни с другима долазе у сукоб па та конверзација и јавно де-