Школски лист

- 143 —

лање обојих странака зове се: животна борба, у којој или једни или други нодлегну. На чијој је страни већина, ти побеђују. Од тога зависи хоће ли та борба бити лакша или тежа; разуме се по себи да се лакше борити са образованима него са необразованима. Сваком образованом човеку, пријатељу светског образовања и морала стало је до тога да надјача образована страна, да би борба животна лакша била. Највећи побориик ове странке јесте за цело народна ш к о л а. То је свето место, где млађани свет усчса нрву душевну и дух^впу храну; на ако је та храна здрава, биће и цело поколење здраво; али ако је болесна, то ће бити у целом том поколењу умних а тиме и телесних богаљева, који служе на срамоту човечантсву. Сви ирави пријатељи човечанског образовчња старају се да ову народну изобразиљу у најбољи ред доведу, пружају јој сва сретства, која потпомажу њен рад, дају јој све и сва, еамо да би што боље могла одговорити своме теретном задатку. Велика већина људи поцрпела је оно мало знања што имају у народној школи. Ту су они још као мала дечица чули за Бога, научили заповести његове. Школа га упути на прави пут; она му каже, да је само поштен човек ирави „човек". Та већина или нема сретства или нема времена, да може ићи да и даљс изобрнжава дух свој, те се задовољи оним, што јој је пародна школа дзла. Она ју приправи за ту животну борбу, она јој каже каква треба да је, па да светли својим делима, да служа за углед другима, којима зао удес одузе и ту моралну науку. Народна шк©ла научи, како да се човек в 1ада у појединим случајевима, ако хоће да олакша себи животву борбу. Она га научи, да „наметнији нопушта", да је „отето проклето" и т. д. Народна школа је једина изобразил.а народна. Од ње зависи, хоће ли потомци са хвалом спомињати своје претке, или ће их једаред за свагда бацити у море заборава, а нраведна историја тек ће их износити на видик свету да иокаже, какоје погрешно васиитање кадро народ упропастити. Са хвалом се спомињу и спомиња ће се док је сунца стари Јелини, код којих је школа била у цвету. Она их је и уздигла до те славе. Као што народна школа уздиже ноједини народ, тако би она могла уздићи и васцело човечаство на највиши ступањ људског образовања, кад би била тако уређена, да може све своје дужности достојно отправл^ати. Како ли би био сретан онај народ, који би имао своју школу тако уређену, да она младом нараштају здраву рану духовну даје; како ли би била сретна она држава, у којој би све народне школе васпитале мали свет подједнако у моралу; а како ли би тек све људство било нресретно, кад би таких иародних школа било свуда од истокадо запада, од ладнога севера до југа, које би се старале да образују „људе" а не ноједине чланове овог или оног народа, код којих надвлада егоизам, који је упронаститељ оиште ствари и општег добра. Народна школа приуготовљава мали свет, да кац дође у велики свет_да се може одупрети и ноб. Ј дити у животној бор(5и,