Школски лист

— 166 —

ких осећаја пробијају животни извори сваке племените за* мисли и дела. Школо, народеа школо! Теби је додељена најплеменитија улога, да разлијеш у срца данашњег подмладка оне осећаје и убеђења, која ће — сазнавајући истипску вољу Божију — да славе и прославе истинитог Бога на висини, а међу људима да утврде мар, љубав и благостање. Школо, народпа школо! Помозп твојим благим упливом, да се из данашњег подмладка подигне чврсти бедем чисте образовапости у народу. А учиниш ли то, тиме си обезбедила народу срећу, а себи трајно ирослављено име п значај у свету. Ето, настава на твоме крилу моћно ти је средство за тај подвиг ; али тек онда, ако њоме и памет и срце омладине загревала будеш свежим дахом узвишене исгине. * % * Наше доба ударило је странпутицом. Питоми цвет цивилизације почео је да просина око себе нездрави, загушљиви задах. Цивилизација, која нође да питоми нарави, разњежује карактере. Снага, којој је намсњено, да јача врлине, она подиже разврат. Див, који се заљуљао у намери, да усрећи човечанство благостањем, ето га, где расипа превару, отимачину, грабеж и затирање. Куд год се осврнеш, блесак и лепе речи цветају, а племенита дела труну Па шта да се чини? Милтијадес, Темистокле и Леонид — борећи се против варварства за своју отачбину, спасоше цивилизацију целог човечанетва. Красан ли је то пример за сва времена, за све векове. Зато оживимо, однегујмо и ми такове јунаке; јер ето модерног варвара, где наваљује, да сатре и уништи истинску цивилизацију. Па једног од ових јунака мора да роди народна школа. Онда, кад та школа буде кадра, да својим средствима оживи у омладини самопрегоревање за правду и истину; — онда, кад та школа буде кадра, да осећај целе народне омладине развије светлошћу ума, а топлотом врлине — тада не ће проћи ни четири покољења, а један неодољиви борац за истинску цивилизацију, здрав и однегован ће да ускрсне. ❖ •К * Је смо ли ми у данашњем свету сретни ? — Како да не! Толики векови, толики мудраци, па толики мученици за науку