Школски лист

— 187 --

и истину трудпше се, да уздигну знаност и науку до данашње висине. Истине, које се некад огљем и мачем ућуткиваху, данас се јавно са јавних катедара проповедају. Заблуде, које се пре неколико столећа обожаваху, данас се отворено побијају, забацују. Обрт је то велики. Па ето, нами је додељено, да благодати тако развијене и у саврптене науке уживамо. Али — „рука човечија све изопачи" — рече некад Русо. Не кажем, да је наука данас изопачена; али је много злоупотребљена. Или зар није? Зар педагогија није често — врло често ионижена, да робује Фанатизму и партајским страстима? — Зар знатни део нриродних наука није иостао извором за <1>алзиФициран.е најпречих пам потреба? Зар историја не раснаљује народносну и племенску омразу, те тако може да постане узајамном непријатељицом свију народа? — Зар мудрословље са правним наукама у много случ^ајева не трује безазлену народну памет својим софистичким обманама и извртањем? — Зар медицина није у толико прилика понижена до простог, механичког заната без срца и човекољубља, имајући само материјалну цел пред очима? — Или зар се та „научна" болест не шири све очевидније и јаче ? Ја не питам: је ли то у целом свету тако. Доста је, да се констатовати може, да има и у том погледу доста „цивилизоваеих" предела и јунака. Па откуд је и зашто је то? Свака струка данашње знаности учи се ли науке ради учи се, да се та наука зна. Али оне дражи, која нам примањем научних истина загрева дупту чистим одушевљењем; која у свакој научној истини истражује изворе и моралном животу — ту снагу данашњи проповедници науке или не познају, или је омаловажавају. Доста је то, да се данашња омладина по просветним заводима много — премного учи, а мало, или ни мало не образује. И је ли онда чудо, што наука — у место да послужи добру и срећи целог народа — а она кукавно надничари неситој себичности учених пој^динаца. Ми смо дакле на путу, да све оде суноврат. На путу смо, да се све драгоцене тековине људске унаказе. А тој опасности ваља одлучно и истрајно на нут стати. * * ❖