Школски лист

има стојећ, течео без да се штуца, еуфонично гласно, иазећ добро на интериункције. Код читања и писања нек се пази на нормалну даљину читанке и иисанке од ока, да се вид не по квари. Пишућ нек дјеца правилно сједе и перо правилно држе. Код устменог рачуна несмију дјеца нисати ни у таблицу множења гледати, него мирно сједити и мислити. Код писменог рачуна несмију дјеца преко ил по клупама к плочи излазити, него она која сметају имају изаћи и прозваном слободан пут отворити а тако исто, кад се на мјесто враћа. Дотични рачун имају сва дјеца оног разреда, ком се предаје, рачунати. Кад дјеца израђују писмене задатке, несмије једпо од другога иреписивати. Тим се присиљавају на саморадњу, нанредак и мишљење, дочим се оним уче, да у туђи лонац пиље. За вријеме предавања несмију дјеца ништа писати, спремати, вртити се и т. д. него имају мирно сједити и на учитеља добро пазити; ал по предавању препоручује се, да барем најважније из предавања напишу. Што дјеца наиисати знају, оно су од предавања и запамтила. У школи, у којој дјеца сваки час „на поље" мољакају и увијек отворизају, врло је немирно. Да се то недогађа, држи точан учитељ редовно бар главни одмор. За тог одмора могу дјечица своје тјелесне потребе свршити, пак после недосађивати. Само се слабој и болешљивој дјеци мора чешће допустити, да на поље изађу. И овђе се има забранити, да дјеца невичу : „Молим, господине, ја бих ишао на ноље!" него да то само прстићем означе, што ће пазљив учитељ сигурно иримјетити.*) У обће имају се дјеца привикнути, да наставу неузнемирују. Никако се несмије допустити, да дјеца у вријеме наставе тужакају. Све тужбе и ине иријаве имају се прије ил иосље наставе примати и ријешавати. Исто тако није упутно, кад школу у вријеме наставе носјећују особе, које учитеља ил дјецу буд којим начином и поводом узнемирују, зато нетреба да у то вријеме ни дјетињи родитељи нит учитељеви пријатељи ни непријатељи у школу долазе. Кад се настава уобичајеним начпном заврши и дјечица кући иођу, несмију нреко скамија скакати, ни бучити, него клупа по клупа редом и мирно излазити, иред вратима се у

*) Код једног иначе врсна учитеља сам опазио, да дијете из клупе изађе пред учитеља, па ђе у школи стајао, стане и прстић у вису неколико часака држи, да му се напокон на ноље дозволи. Зар је то боље, него да дијете с мјеста прстићем на поље моли ? Оп. п.