Школски лист

— 21 —

Где је среће, ту и иесреће има... И кад сунде најјасније сјаје п оиет се иађе облачак да му красоти смета... Србија тада паде у ионор гадне страсти .. Брат на брата копље окомио... Стевап и Букаи у Саве два рођеиа брата завадише се, да око шта — веће ни о шта ; око онога, што је св. Сава све жртвовао сиасељу душе своје. Оп напушта дарске иалате и улази у иустињачку скромну ћејлицу — а браћи су мали сјајни двори . . . Оп свлачи са себе царско одело и навлачи на се убогу монашку ризу — браћи су мали самуркалиаци, срмали ковче и брптке ђорде... Он напушта раскошне дворске забаве и весеља те их замељује бдеиијем и молитвом на кули — а браћа траже забаве ал' не ни оне којој се св. Сава посветио а ни оне које се у двору приређују, та им је већ досадила. .. љима годи да се купају у братској топлој крви. — Овај братоубилачки глас до срца је дирнуо испоспика св Саву. Он је бездушице хитио собом носећи мошти оца свога да их у сеици родитеља измири. И заиста мудром речи св. Саве браћа се над очиним гробом измире. Тада у знак измире и братске љубави беше дивни манастир Жича сазидан од Стевана првовенчаног. Св Сава није изгубио из вида ни овом приликом да народ ноучи, настирима и учитељима рече који пут води у живот вечан. * * & Св. Сава увидео је, да без ваљапог српског и вишег свештенства идеја народности српске и јачине нравославља мора слабити јер нема ко да га одржава и учвршћује. С тога св. Сава оде у Никеју васеленском патријарху и замоли га, да одреди за Србију једног архијенископа. Св иатријарх не нађе никог другог за способнијег, него самог св. Саву; и тако св. Сава као архијепископ дође патраг у Србију ; поведе собом из св. Горе своје најдостојиије ученике и постави их у Србији за еписконе. Раздели Србију на 12 епископија— на 12 чврстих стубова иравославља, на којима ће сам собом да грађу гради хришћапског православља. — Тада је св Сава и свог брата Стевана вепчао првом краљевском круном, који се усљед тога нрвовенчаним и вазвао. Св Сава сваким својим походом и радом главпу је пажљу обраћао на најљежнији створ Божији — на нејаку дечицу. на љихово неговаље и иа љихово васнитаље.