Школски лист

— 68 —

Већ у почетку школске наставе у првом разреду науче деца одговарати у подпуним реченидама; распознају у говору реченице; у свакој реченици разликују реч од речи ; уче растварати речи на слогове а слогсве на гласове и распознају самогласне и сугласне гласове. — Другога полгодишта у нрвом и првога у другом разреду сваког месеца по који иут учитељ о свему овом испитује ученике, да не забораве, а другог нолгодишта у другом разреду у двапут преко недеље но једну и то последњу четврт часа од времена за србско читање одређеног (од 9 3 Д —10 часова) употреби учитељ на редовно учење основа из србске граматике, и то овим редом: Шестог школског месеца: II р в е недеље: Просте реченице и у њима разпознавање речи. Реченице учитељ нише на табли и разговара се о садржају њиховом. Друге недеље: У простим реченицама: Пита се о коме је реч ? Ко ради ? Какав је ко ? Или какво је што? Деца погађају речи на горња питања. Треће недеље: На истим реченицама пита се: Шта се говори у реченици о том и том човеку или о ствари. Шта је он; какав је он ? или каква је то ствар о којој је реч? Четврте недеље: На простим реченицама пита се шта ко ради ? и понове се сва питања од прошлих лекција. — Тако добију деца појам о реченици и њеним главним деловима, али не уче за сада имена тих делова. Седмог месеца: Прве недеље: Уче деца нознати речи, које су имена лица и ствари. Друге недеље: Уче деца то исто, и каже им се, да се имена лица и ствари зову именице, Треће недеље: У иросгим реченицама распознају деца именице и њихове родове. Четврте недеље: Реченице, што их изговоре у једнини, казују и у множини и упознају се ученици са оба броја и сва три рода. 0 с м о г м е с е ц а: Прве недеље: Уз разговор о стварима што се у школи, на дому и у дворишту налазе, на питање : „Каква је ствар ?" унознају се ученици са речима које показују боју, и у обште каквоћу ствари ? Друге недеље: Уче деца поближе разликовати речи, што значе каквоћу. Попгго из задатих нримера дознаду, да се те речи именицама нридодају, за њих придевају; учитељ им каже да сетеречи зову придеви. Треће недеље: Учитељ напише неколико реченица, у којима се казује какве су ствари (види буквар стр. 48—54); па на свакој реченици испитав најпре за њене делове, разчлањује реч ио реч, и пита: које је именица и зашто и које је придев и зашто се тако зове. Где год се прилика нода захтева учитељ, да ученици реченицу ту кажу и у множини. 'Хетврте недеље: Ради се но ново оно исто што и треће, и захтева се да деца погађају реченице, у којима се говори о каквоћи ствари, и да их напишу најпре у једнини па онда у множини. Д е в е т о г месеца: Прве недеље: На нитања: Шта ради ђак у школи ? Шга раде