Школски лист

— 75 —

них обичаја, а сам их подхраљује и подржава: онда шегов рад не вреди вишта; он је сам онда „гнојавна рапа" на народњем телу, он је сам онда црв, који иодгриза корен народнога опстанка. Такав човек боље да је био свашта пр е, само не на родни учитељ. Поред дакле савесеога вршеља свију својих дужности ушколи и у цркви, ваља да је учитељ и строго моралан, скроз и скроз ноштен човек;—човек, против чијег владања у ошите нико ништа с правом рећи не може. У свему дакле треба да је учитељ узор моралног и побожног, поштеног, уредног, точног и вредног човека, а никад узор немарног, неуредпог и непоштеног човека. Љубав према свом позиву, добра спрема за своју струку, приљежно делање у школи и ван ње, у народу, строго морално владање свугде и на сваком месту, поштивање своје св. цркве и њених устапова и уважавање сваког и свачег, што је поштовања достојно, — Ј ес У У кратко изложене дужности и задатци народнога учитеља. Само са таким учитељима биће народ и човечансгво сретно, само такови учитељи наћи ће среће у раду и у животу своме.

КОЈЗЕ СУ ШАНЕ ДОШАШ ВАСПШМ? — Педагошка расправа. (За награду.) (С в р ш е т а к.) Многе се матере туже, да дете из пркоса плаче, и све се на свету употребљује, само да се дрека утиша. Вешт посматралац одмах ће нриметити, да свако дете има „тежње" за неким стварима, коју кад дете добије, доводи га у изванредну радост и усхићење; мати и забавиља радују се, што су тако сретне биле, те могоше изнаћи жељену ствар. „Подај му, што год иште, само нека ћути" вели многа мати, кад дете за нечим плаче. Ради мира у кући све и сва ће се учинити. Често пута хоће мати да нешто утаји од детета, или да му забрани нешто чинити, што му је пре било слободно, — али то сад већ не иде, јер дете се тако држи стално своје намере и непопушта дотле, док уз непријатну дреку опет не изврши оно, што хоће. Наравно, да што год дете више задобива овакових победа, да у толико већма постаје упорније и јогунастије.