Школски лист

— 76 —

Ова трвдокорност и самовоља дечија у много прилика срамоте себе и своје родитеље. Ова прекомериа напуштеност веома је штетна и за родитеље и децу, али, ако се она сабије међу њене границе, онда је баш благодетна. Дете треба пустити, да се развија телесно и душевно, да временом савршен човек иостати може, који ће у животу многим иезгодама одолети моћи, а то могу учинити само људи снажне воље, чистог характера и тврде самосталности; које ништа обманути неће моћи: ни мамљиви глас иреваре, ни варљиви глас добитка, ни нлашња од иосла и страха. Самосталност уздиже човека. Нема горе од човека несамосталног, који се као оно слаба шибљика за сваким поветарцем повија. Али да се та дечија самоеталност не би изопачила у самовољство и јогунлук, морају родитељи вољу дечију обуздати, не дати им да забрањено чине, а тиме се приморавају деца, да се са поверењем подвргавају вољи својих родитеља. Особито нека се родитељи чувају, да не попуштају детету на вољу онда, кад хоће да је испуни у присутству страног човека, јер ако то само једаред задобије, други ће нут још безобразније бити, само да му се воља испуни. Много ће боље бити, да у такој прилици родитељи осрамоте децу, него ова њих. Нека знају матере, да снажна воља све може учинити, а нека имају на уму и ону педагошку изреку: „врлина је дуга навика." Из ових се речи могло видети, да је дечија дрека она тачка, око које се све врти. У дечијој одаји мора бити тишина пошто по то. Да би се дете заћуткало, дају му се многобројне играчке. У такој прилици сваког часа баца дете једиу играчку, а зграби другу; представе се у дечијој глави брзо једна за другом образују, те тиме се удара темељ расејаности, која је веома штетна по човека. Сви људи имају једну општу цел пред очима, за којом теже, а та је, да живе у срећи и благостању. Представа о срећи и благостању није код свију људи једнака. Тако је један тражи у богатству, други у телесном уживању, трећи у слави, четврти у науци, па и онај најгори измет људски тражи у нечем своју срећу. Али сваки, који тражи блаженства у таковим стварима, што спадају ван његовог круга, вара се. У души а не у сио-