Школски лист
— 77 —
љашњем свету треба тражити право блаженство. Али се на жалост још код мале деце одузима могућност, да у души својој траже себи блаженства. Само људи с малим задовољни, који у радости других налазе своју радост, могу се назвати сретним. Но како да буде таки човек од оног детета, које је у изобиљу одрасло, па усљед тога постало облапорно и грамзиво, те није задовољно с оним што има, него тражи још више. Све, што је туђе, донада му се и за тим тежи. Српске матере! Навикавајте своју децу, да с малим буду задовољна. Тим ће те им дати таково благо, које им нико одузети неће моћи, само ако је постала својина њихове душе. Општа мана је домаћег васпитања размаженост. Многе матере смеше се на распуштеност своје деце, мислећи, да ће кад једном постану људи њима овладати друга природа. Највише се деце размазило прекомерним хвалисањем. Размажена су деца још и лукава, она умеју да се претварају; услужна су, док не постигну цел своју. Но ако им жеља наиђе на одпор, или ако захтевате од њих неку озбиљну радњу да изврше, иостају одмах зловољна и пркосџије. Њихова је љубазност привидна, која траје само дотле, док траже нешто од нас. После неколико годипа обично нестаје тога прикривеног сјаја, и из оног учтивог детета ностаје покварена душа. И раскош, што се тера на деци, мора да се узме у ману домаћег васпитања, јер то их најпре поквари. Раскош доводи децу да постаиу горда. Снагом, љубављу и руковођењем дају се те мане све, ако не сасвим излечити, а оно бар знатно умалити. Снага нам је у толико нужднија, да смо у стању саломити V детету гордост. Мора се осудити ноступак опих родитеља, који воде своју децу да учествују у плесу, концертима, иозоришним представама и другим јавним забавама, Наше угледније нородице често хоће из своје деце много да начине. Многи праве од своје деце тако зване: „стармале", а така деца и као људи немају баш велику вредпост. Особито се полаже много труда на изучавање страних језика, а то увек више шкоди, него што користи.