Школски лист

— 78 —

Још грђа мана у нашем домаћем васпитању је ћудљивос I спрам деце од страпе родитеља. Редко ће те наћи васпитача, којим не влада ћудљивост. Чему да се паучи дете од родитеља, кад га зато, гато се само случајно озледило још и телесно каштигују. Шта то да значи, кад за погрешке, које су деца учинила и које пе заслужују ни озбиљне пажље, казнимо их, а сутра се ни на много већу погрешку и не осврћемо. Данас смо зловољни и нерасположени, забрањујемо чипити и оно, што није ии најмање по децу опасно. Други пут опет допуштамо им да раде бага оно, гато не би требало. Данас се и сувише с њима играмо, а други пут их немилостиво од себе отурујемо. Оваки неразборити поступци кваре одношај, који треба да влада између родитеља и деце, и љубав, која их везује, често хоће да попусти. Ти неупутни родитељски ноступци доводе децу да матер и оца по највише сматрају „за непријатеље." У место што казнимо децу за сваку, па често и незнатну погрешку, и тиме их од нас отуђујемо, јогунлуку и тврдоглавству навикавамо ; зар не би боље било да смо им добрп пријатељи и саветници, чувајући их од казне, коју ће већ и од природе добити. Овде ће то најбоље разјаснити пример, како треба то да се чини. „Дете хоће да се игра, палећи комадиће папира на свећи, те да их мотри како горе. Напрасита и неразумна ће мати одмах то да му забрани, а много нре да га казни, бојећи се, да ће се озледити. Разумна ће мати то другчије чинити. Она ће у својој памети пресудити, да ако ту игру забрапи детету. тиме ће му одузети начин, да стече себи знања и искуства. Ако га сад очува, да се од пламена не опече, тиме је врло мало користила детету, јер дете неће знати својство пламена, те ће у другој прилици пасти у много већу несрећу. С тога ће много боље учинити, ако рекне овако детету: „Бојига се, да ћега се озледити, ако будега то чинио." Са свим је вероватно, да дете неће нослугаати савет своје матере, него да ће и даље палити папириће, док се не опече. Посљедица ће тога бити та, да ће дете стећи искуства, даље ће се уверити, да одобравање и неодобравање материпо смера једипо на његово добро, а тиме ће се осведочити о њезицој доброти и ста-