Школски лист

— 80 —

старије особе. Највише раздражавају н>у новости. Ту треба деци допустити, да она примјечања, која су ири тој прилици учинила, нама саопште, и не треба јој унапред са својима трчати. Испитивати њу, јесу ли говори, које су чула или понашање, које су видила, на њу добар или хрђав утисак учинили. Добре утиске треба у њима утврдити, а хрђаве одклонити, или бар ослабити. Одвраћати њу од ногрешака и пренаглења, која су на другима примјетила. Треба јој показати, да су те особе с тим саме себи штете учиниле, и да су задовољство дружевног живота поквариле. Треба јој за пример подражавања пред очи изнети оне људе, који се са поштењем, смиреношћу, предосторожношћу и човекољубљем од других разликују, и учити њу, да су они с тим љубав и уважење код других људи стекли. Не треба јој дозволити, да она ближње без милосрђа осуђују. Шта више треба њу привикнути, да оно, што се да извиниги, радо извињују, и да онакове говоре и радње, које на разне начине могу тумачити, са боље стране гледе. При томе се мора њој на срце метн^ути, да погрешке, које су на другима видила, и о којима смо се ми са њоме разговарали непроносе, или се њима ругају, или их изсмевају, него да то само на своју сопствену опомену и корист употребе. С тим ћемо њој дружење са другима људма не само нешкодљиво, него и за корисну школу учинити. Још је и повесница при томе велика чињеница. Не треба мислити, да је с тим већ све учињено, када дете само множину главнијих или мањих догађаја са свима околиостима и посљедицама утуби, и то опет приповедати зна; они морају из повеснице себе саме и друге људе поз^ати учити, ако смо ради да јој опа од користи буде. Деца се и младеж још нису доста у размишљавању упражњавала, зато се морају она унутити да ту корист без туђе помоћи сама потраже и на!)у. Треба њу при читању исте често питати, шта она о овом или оном мишлењу и раду суде? Зашто она оне са радошћу и задовољством, а ове са презрењем и ужасом гледају? Питати њу ваља: шта би она сама у овој ил оној околности за дужпост држала ? на што би се одважила? коју би странку заузела? могу ли прилику доброчинства пропустити, а раздрази, рђавоме против стати. Све, што читају и чују, треба на њу управити и на особене околности, у којима се сама налазе, или у којима се у будуће наћи могу. При том се морају поучавати, да свагда на своје срце иазе, скривене наклоности истог открију, на ако су те неуредне и