Школски лист

— 105 —

најбогатијег великана, као и оног сиромаха. Он је радо виђен и примљен свуд, уведен у сва нриватна народна права. Колико овђе народ управо са великом ревности затвара свој дом и заклања свој стари иатријархални народни живот од уплива западног живота и навлка, то ипак учитељ Србин из Аустро-Угарске никад није искључен из тога народног светилишта, него вазда мио гост у свакој згоди и прилици. Та зар може бити које кућне славе, а да се не мисли на учитеља. Зар крсно аме, сватови крштење, и т. д. а без учитеља! То не иде. Па с каким поштовањем, с коликоуважења и топлине прима се и подвори такав учитељ! Колика уврједа за дом, ако га учитељ не похађа по народном обичају? Коликима ли се даровима обасипа учитељ у почетку школ. године, о празницима н иначе! Са таковим се учитељем онда свуда хвале и поносе и сматрају га својом општинском и црквеном срећом. С тога му је и свестрана награда од народа. Ја знам за један случај, гђе је народ свога обљубљеног учитеља тако рекућ присилио, да се окући; ту су му стављани на расположење најповољнији зајмови, па и дарови од општине и појединаца; један је иомогао ово, други оно, да себи учитељ што прије и што лакше стече кућу и кућиште. Не знам да ли је тај појав осамљен у животу овђашње школе, али је ииак свакако од великог значења. Тко може дакле да буде учитељ, како је овђе народу по вол>и, тај истина искуси и све тегобе тога носла, али барем и зна, шта то значи бити срп. народ. учитељ у Босни-Херцеговнни. Али тешко учитељу, ако или својом неснособношћу или каким погрешкама, или иначе с утицајем какових неповољних околности н. пр. или опријеком према мјестним школ. и црквеним обичајима навуче на се незадовољство мјеродавнијех особа. Незна у таковој прилици Бошњак, а камо ли Херо за какав опортунитет. У таким стварима махом ти је то све жива ватра. Часом то букне све, а нетреба томе много. Човјек као да је овђе мало сигуран од интригуа, а критиковати све, и оштро и жестоко просуђивати и осуђивати туђа дјела и туђе мане и погрешке мало ће тко као Босанац и Херцеговац. Нека је јуче учитељ уживао надземаљску славу, ако погријеши, сутра му се може викнути: сургун! Нема ту шале; суди се по народски. Часом је то готово, иросто без икаких ®ормалности. Одсуда гласи : „не треба нам, није за нас, нека се отпусти" ! И ту нема апелате, нема помоћи. Махом је све изгубљено, и учитељ је жртва. И доста такових и сличних жртава броји до данас ср. нар. основ. школа у овој земљи. Али да ли је у томе збиља крив учитељ, или није, да ли је и колико ли је, то је како у ком случају. Доста нута учини и народ велику неправду, али је крив ђекад и учитељ, по понајвише су криви одношаји, у којима се налазе и школа и учитељ. Основна школа треба да је само основна гакола. Она се несмије оставити на милост и немилост ни иојединих цркв. — школских општина, а камо ли појединих људи. Ту је нуждна организација, а какова, — то до ријешавам није моја задаћа, нити то себи за позив узети могу, нити желим. (Продужиће се).