Школски лист

— 104 —

земљи на жалост у великом степену. Г1а кад се још узме да су овђе пар тајству поглавити узрок лични мотиви, онда се истек може увиђети, како су јадне посљедице тога трвења. Но као што партајске борбе реагирају у онште на све прилике народног живота, тако и срп. осн. школа мора да подноси много под упливом те немани. Ако једна партаја дограби себи онштинску власт и унраву, онда њени противници не само што уокраћују школи и учитељу сваку помоћ, него радећи против свију накана и одлука владајуће странке, поткопавају тиме и сами темељ свога црквеношколског живота. А, тако бива увјек, јер се иартаје у владавини дакако измјењују. Отуд и тегобе за учитеља. . . Он мора да је побожан до најмањих појединости, као што се у опште овђе установе вјере најстрожије обдржавају; мора да се у свем влада и понаша по строгом народном моралу; да је добро снремљен, на да показује у школи у свему сјајан наиредак и успјех. Учигељ срн. осн. школе у овој земљи мора да буде жив и ватрен Србин, скроз проникнут истим мислима, назорима и осјећајима као и народ; он се мора сасвим уживити у народне обичаје, па бити срцем и душом нрави Бошњак или Херцеговац; ваља да буде у живом саобраћају са народом, а у нартајском гложењу особито обазрив и иажљив, пошто се ту може најлакше да страда. Назорима и одлукама својих старјешина да је безувјетно одан и покоран. — На њега гледи свако, иази свако, па се у њега и нуно узда, много од њега очекива. Не исчекује се од њега само рад у школи, рад око мале ђеце; он ваља да се покаже и у народу, да н. пр. прикупља око себе и одрасле, да скоро у свима културним нитањима предњачи и даје савјета и уиутства; њему се не иовјерава само рад школски, рад око омладине, него још да надопуњује и рад самог свештеника, као што н. пр. у неким мјестима због владајућих незгодних нрилика учитељ и данас још држи нроиовједи народу у цркви; дакле у кратко: учитељ мора да сав свој рад удешава тако, како ће народ имати задовољена своја очекивања, која је ставио у задаћу својој школи. Ако није учитељ у стању, да изврши оно, што се од њега очекива, онда њему није мјеста на срп. народ. основ. школи у БосниХерцеговини. Овакова је парола за учитеља у свима главнијим мјестима, а и мања мјеста неће да у томе баш много заостану, него се чврсто угледају у њих. По томе дакле све у све: задаћа и дужност срп. народ. учитеља у Босни-Херцеговини јесте огромна, тешка и врло мучна, — ал уједно дивна, узвишена, ионосна и свестрана — такова, какове учитељ ваљда ниђе нема, а иоложај му у згодним приликама но негђе и по некад тако повољан и удесан, да га мами и наводи на различне велике потхвате. Учитељ, који је збиљски кадар да се одржи на таковом ноложају, који је кадар да задовољи сва наведена очекивања народа, јесте више нешто, него ли су икада и најревнији пропагатори учитељског угледа желити могли. Но дали може то све увјек и свагђе да буде? . . . По моме мјенију : не може. Но зато инак, како је добро овђе учитељу, који је својим ваљано удешеним радом задобио љубав и повјерење овога народа, који га није омануо у његовом очекивању ! Како му је отворено и срце и дом оног