Школски лист

— 103 —

Па опет поред све те љуоави и привржености српске народне гаколе ииак не нанредују тако, како би се према наведеном, веома иогодном општем распололожењу очекивати могло; не нанредују, како би се мопо ни по броју, пи но каквоћи, а особито у оном првом погледу. Биће, да је томе криво много различних околности, али међу најглавније препријеке жељеног напретка држим да ће спадати та околност: што у погледу рада за уређење и развитак школа нема једног заједничког пута и правца, нама једне опште нокретајуће и уређујуће снаге, — нема организације. Нити су организоване општине, нчти школе, ни у самима себи како би ваљало, а особито не међу собом. Свака је општина суверена школска област, у којој се још често укрштавају, на и међусобно иаралишу разни супротни назори, воља, а по ђекад баш и ће® појединих иретставника, несталних онштинских већина, а у многим мјестима је потпуно отсутство пужног знања и вјештине за пр>вилно уређење, одржање и унапређење школ. организма. Близо је памети, да такав рад поред све жарке љубави не даје никакових сталних и снажних резултата за напредак, него често буде узроком назатка и расула тога омиљеног и тако љубљеног завода. Из тога излази, да су општа увјети и изгледи за развиће и напредак сри. нар осн. школа и красни, а у ио ђеком мјесту управо и величанствени, али зато ипак с друге стране врло нестални и нромјенл.иви, Из велике љубави ирама школе рађају се овђе баш и големи захтјеви и многа очекивања од ње. Овај народ, бивши лигаен виших просвјетних завода, бистроуман, поносит, а да би од кога могао бити лошији, иогодан за примање васоких идејала — увјек је жудио, да у својој осн. школи види праву ризницу знања. Он и сад тражи од ње: да кријепи и оживљава цркву и вјерски живот, да даје ђеца знања скоро ко какова мала гимназија, да у иогледу васпитања чини све, што иначе принадлежи и осгалим чиниоцима, нарочито породици; да школа буде мало средиште цјелокупног просвјетног духовнсг живота; да буде нокретач и руководитељ у свима културним питањима. С тога се увјек хтјело да се у школама гато више предаје и учи, што сјајније, што красније; — па и сад још, а особито прије неколико година за главнија мјеста нису добри обични учитељи ; ту се траже и намјегатају особите снаге, правници, филозофи , кандидати проФесуре, а од учитеља осн. школа најрадије они, познати у којој струци књижевности и вјештине: пјесници, нриповједачи и т. д. Колико је овакав иравац од велике користи но опште култ. потребе у народу, то ипак неодговара у свему и сасвим правима захтјевима и потреби основне наставе у самој школи. Тиме је њојзи наметнута тако тешка задаћа, она се тиме потискује у таково стање, коме она неможе ни с ногледом на своје вријеме и средства, а камо ли на духовно развиће својих питомаца — да одговори; већ даје сасвим противне, а доста пута и сасвим зле последице ; јер заиста народна гакола није никако кадра, да ма и у малом замјени и надокнади рад осталих културних чиналица. Међу важније сметње напретку срп. осн. гак. долазе јога и партајске борбе и трвења. У нашем народу влада свуда та болест, а у овој