Школски лист

— 100 —

би се злу дало доскочитн, кад би поглаварство обштинско, као што набавља нужне кљиге за све ученике и ученице, да исто тако и материјал за женски ручни рад набави. Кад би се то учинило, успех би био сигурнији, пошто би се вежбе у том послу могле унети строго по стаповитом реду. — Ручни послови у основној школи одговараће узрасту, а и душевном развићу дечијем, ако се на најнотребитије иослове ограниче; ову околност не сме ни једна учитељица из вида исиустити. Скупштина по свршетку говора последње известитељке одлучи, да се кр. поджупанија односно градска поглаварства у поджуп&нији румској умоле, да би наручбу нужнога материјала нри женском ручном раду за све иодручне школе нредузела После прочитања горње одлуке држао је нрактично нредавање г. Никола Јовановић учитељ стејановачки о: „Зачатници" — нредмет из буквара за основне школе у Троједници. Предавач пита ученика: Како се зову школска деца ? Чему се људи посвећују, кад из основне школе изађу? Шта је нужно за одржање живота? (храна, ииће, одећа и дтан.) Које је главвахрана? Какосе готови ? За тим говори о храни, пићу, одећи и стану. Ко нам обделава земљу ? За тим говори о ратарима и ратарском оруђу. Напомиње деци, како и народна пословица вели о ратару: Без орача и здрава копача не би било хлеба ни колача! Ко нрави сељаку плуг и кола? Ко му прави обућу ? Ко одећу ? За тим испитује децу, који су им занати познати? Шта сваки занатлија израђује? Приповеда о материјалима, које разне занатлије у својим занатима израђују. Говори о алатима, које треба: колар, ковач, пекар, дунђерин, бачвар, ременар, кројач, ткалац, месар и т. д. Напомиње, да би све ово, што је говорио, показао и на темпсковим сликама, згодним питањима све то поновио, за тим испитао најбоље, средње па лоше ученике. На крају предавања казује, да су занатлије од врло велике користи човечанству, и да онај, који се иосвећује занату, треба добро занат да научи, на нек се не боји х'лади, јер и нар гшсловица вели: Занат је златан! Као завршетак иредавања учи децу певати песму: „Младом занатлији". Антоније Жуха румски учитељ примећује па Јовановићево нредавање, да је требао већма нитања испренлетати, јер се наочигледном паставом деца морају учити и говорити. — ДеФиницију шта су занатлије, то би он тек онда изрекао, ношто је већ о занатлијама нриповедио, те да би се на свршетку предавања могла надовезати згодна приповетка о којем занатлији. Скушнтина одобрава иредавање г. Николе Јовановића уз примедбе г. Антонија Мухе. Подгаредседник нодиже седницу, и заказује за 3 сата после подне четврту седницу. Саопштио : Стева ЈаношевиК учитељ румски и скуаштински иеровођа.