Школски лист

— 99 —

Гђица Зорка Милутиновић иришка учитељица истиче: да и одначина, којим се лсенски ручни рад у основиој школи предаје, зависи успех наставе у том предмету. Наглашује, да као што код других наставних предмета основне школе мора бити скупни начин предавања, да се тога метода мора свака учитељица придржавати предавајући и женски ручни рад. Успешан би рад био, кад би свака обштина набавила за сву школску децу нуждан материјал за целу годину, а уз то и своје школе снабдела са вужним ирегледалицама за женс.си ручни рад, са којима није, држи, ни једна школа у целој овој ноджупанији снабдевена. Са изложених разлога подноси скунштипа следеће резолуције: Досадашње стечено искуство показало је, да цељ наставе у женском ручном раду ни норед најизврснијег метода, а пи норед најбоље воље учитељичине није постигнута. Узрок је томе: 1. Што све ученице нису снабдевене довољно са материјалом потребним за женски ручни рад. Међу овима су на првом месту ученице, којих родитељи нису у стању због крајњег сиромаштва, да набаве својој деци пуждан материјал. Друго су ученице, којих су родитељи немарни према женк. ручном раду говорећи деци : — имаћеш кад научити ручни рад и кад из школе изађеш! 2. Основпа школа није довољно снабдев на са тисканим прегледалица за жен. руч. рад и стручним листом, из ког би учитељаца могла пратити напредак учињен на жен. ручном раду. 3. Женска школска младеж у обоснолним основним школама преобтерећена је учевним сатима из других предмета, те не достаје времена, да се број сати за жен руч. рад, науковном основом прописан, узведе ! Да се те сметње отклоне нужно је: 1. Да обштина набави за времена матер 1Јал за жен. руч. рад и преко учитељице раздаје, и то тако да сиромашне ученице за добивен материјал не морају отпиатити; а оним ученацама, ко]их су родитељи немарни, има се материјал раздати с' тим, да за њега плате. 2. Основна школа имала би се снабдети са нужним ирегледалицама за жен. ручни рад, са стручним листом, да би се учитељици и ученицама омогућило иратити развитак и нанредак учињен на жен. ручном раду. 8. Број учевни сати код девојчица у обосполним школама имао би се устегнути и придодати часовима за ручан рад. Гђа Јелена Грубер румска учитељица такође говори о важности тога иредмета велећи : Да поред душевног образовања свакој девојчици доликује, да научи и женски ручни рад, јер : „само тим знањем ће она као будућа домаћица моћи учинити своју кућу домом удобности и задовољства". Обука у жен. руч. раду треба да приучи девојку озбиљпости и марљивости, те самосталној вештини у нослу. Напомиње, да је учитељицама дужност, да радиност код ученица побуђују, уводе и олакшавају, а то ће учинити кад учитељице нред ученицама најпре саме с' грубијим материјалом рад изводе, и што наочигледније предмет представе. Разлаже, да се уз све то ипак цил> свуда не постизава, пошто родитељи не набављају ученицама нуждан материјал, а то служи јако на уштрб обуке. Но томе