Школски лист

— 98 —

нијих иредмета, особито: Науке и закони (стр. 42—50.); Песме на св. Литургији и Тропари (стр. 63—72.) и Апостоли (стр. 73—80.). На испиту иште се, да сваки ученик нолагано али иравилно славенски чита, и да најобичније речи и реченице, као и молитве, заповеди, символ вере и тропаре највећих иразника разуме, да сви знају на иамет нрописане од цркве молитве, символ вере, зановеди Божије, а по гдекоји да и неке важније празничне тропаре на иамет знају. ЗАПИСНИК треће седнице румске поджупанијске учитељске скупштине држане 8. Септембра 1885 г. Присутни сви учитељи и учитељице кр. ноджупаније румске и трговишта Руме. Нодпредседник г. Мита Нешковић учитељ павловачки ставља скунштини до знања, да је поглавити г. Димитрије Вурдеља кр. жуп. шк. надзорник званичним послом запречен, и отворивши скупштину износи на дневни ред друго питање, које гласи: „ постизава ли се прама до сада стеченом искуству циљ женскога ручнога рада у основној школи ? Ако не, шта томе смета, и како би се те запреке отклонити могле?" За известитељке тога питања пријавише се: гђице Ида Павловић инђијска учитељица, Зорка Милутиновић иришка учитељица и Јелена Грубер учитељица румска. Гђица Ида Павловић напоменувши важност тога питања изјанљује: да се код нас не постизава свуда циљ ручнога рада; набраја добра својства учитељице и њенога начина нри предавању, да би се што сигурније прописан циљ ностигао; а исто тако набраја и сметње које не донуштају, да се норед свега тога повољан успех у женском ручном раду не иостигне. Уверена је, да би те заиреке биле тим уклоњене, кад учитељица не би имала превелик број деце, кад би саветно надзирала рад дев >јчица. Кад би се узимао обзир на местне околности, да родитељи боље потпомогну рад учитељице, и кад би местна област што већма ишла на руку школи, предлаже скупштини следеће резолуције: Да се циљ женског ручнога рада у основној школи носгигне, има се у обзир узети и нолучити сиадеће: 1. Темељан наук ирописаног ручног рада. 2. Марљивост у раду. 3. Штедњу. 4. Укус у нослу. Б Самосталност у раду. 6. Стрплење. 7. Чистоћу у раду. 8. Ред у раду. А да се овај циљ не ностизава свуда, морало је сметати следеће: 1. Велика сиротиња. 2. Велик број деце. 3. Непотнуно предавање и надзор т. ј. редовито надгледањз ручнога рада исте учитељице. 4. Сами родитељи. 5. Сама местна област. Те запреке: могле би се отклонити: 1. Са смањивањем броја деце на једну учитељицу. 2. Редовиим надглењем ручног рада. 3 Равнањем према местнам околностима. 4. Заједничко настојање учитељица и родитеља око унапређења жен. ручног рада. 5. Материјална цомоћ политичких и црквених општина сиромашној деци.