Школски лист

— 133 —

добротвора или еобственом економијом школи ирипали. 2. Од камата школског Фонда (који је ријетко ђе); 3. од школских таса; 4. од полудобровољиијех прилога на школу приликом уииса ђеце у школу (неки вид школарине); 5. од добровољнијех прилога о св Сави при свећењу водице или на бесједи. Дакако да су од поменутијех прихода најзнаменитији они под 1. и 2. (ђе их има), јер су барем стални и сигурни, али на жалост врло је мало мјеста, ђе се школске потребе барем и некијем делом из тијех извора подмирити могу. Већином то зависи од осталијех прихода, међу којима они под 4. и сачињавају унраво главни извор школског дохотка. Но ти су приходи дакако врло нестални и променљиви, јер зависе од добре воље и даног расположења у народу, па по томе и увлаче живот школе у вртлог разнијех незгода и пеприлика. Али срећом у сваком критичном часу налази се спаситељ. Љубав народа, тако се у снази и дурашности својој непоказује вазда иста, ипак у одлучпом часу чини своје. Дарежљивост је овђе велика. Тако н. пр- у једној од првијех општина сабрано је неке године у часу одушевљења и добре воље о св. Сави нреко 3000 ф . за школу, а и другђе те и у другијем згодама задиве нојединци са свотама по 200, 100, 50 ®ор. На још по ђекоји, кад уписује једнога или још ког ђака из своје куће, прилсжи школарине по 100, 50, 20 Фор. Да како да су то нешто ређи случајеви и по већијем мјестима, али опет је зато родољубље живо, премда по ђзкад по неки баш између првака — онако мрко загуди: „Недам ништа, нек пропане све." Но то бива у времену огорчења, које извире или из партајскијех трвења, или ако у раду и правцу школе, па и учитеља не иде све онако, како или воља тога појединца или м< жда и дух народа захтијева. У мањијем је мјестима и саразмерно мања, али зато инак потпуно вијерна слика онога, што ио већијем мјестима бива. По неке године љуто омане та страна школског пркхода, и онда се кЈбури ч натеже и тражи се помоћ цркве, а по неђе и државе. Према томе је материјално стање срп. осн. школа већином врло оскудно и несигурно, тек некојијех добро и уредно, — а ваљда само двију трију потиуно и можда сјајно. Унутарња уређења тијех школа оставља, или је већ сасвим оставило свој стари помјесни народни тип, а прилагођу.је се и саображава потпуно уређењу срп. нар. осн. школа у Угарској. Тако се школска година већ ваљда свуд почиње 1. Септембра, а свршава концем Лунија. Уведен је у школе исти наставни план и исте књиге као у Угарској, премда се по неђе — ради домаћег наријечја — употребљују Чутурилове читанке, што је сасвим оправдано и управ нужно. Калико ће се пак узети наставног градива и које, у томе су учитељу сасвим слободне руке, и он може да се креће сасвим нрема своме нахођењу и увиђавносги, али нека је само ваљан успјех. Но та потнуна слобода и невезаност доноси собом и велику разнообразност у наставном плану и градиву, што је један од великијех каменова снотицања за учитеље, јер ту је неки гоне сувише далеко и преко мјере истичу свој субјективизам на штету другијех учитеља, што никако некористи интересима учитељског сталежа; осим тога и сама настава није свуд једнообразна. Како ово, тако исто и све остало унутрашње уређење зависи од самог учитеља.