Школски лист

лш. „ТТТјгодсст Лист" излази једанпут у месецу. Иретплата је ва целу годиву 1 ф . 50 новчића, а ва Србију 4 динара. Учитељи са малом платом, кго и богослови и приправници, добијају дист у пола цене. Дописи и предплата шаљу се: Уредништву ,,ТТТкплскпг Листа." у Сомбор. Бр. 9. и 10. 7 Сомбору, 10. Септембра 1886. Год. XVIII.

ПРВА ОПШГА СШШГИНА СРПСШ НАРОДНИХ УЧИТЕЉА У СОШБОРУ. а основу учиљеног раснореда од стране приватног учитељског збора учитеља и учитељица више девојачке школе и основних школа под председништвом Н. Грујића одржана је предконФе ренција 25. Авг. о. г. цео дан, а 26. и 27. Авг сама скупштина. Рад предконФеренције и саме скупштице у главним цртама је овај: По отварању и разлагању важности ове конФеренције, у којој је већ леп бр >ј учитеља страпаца заступљеи, тако и саме скупштине од стране председника нороди се питање а и подужа препирка, о чему пре да се већа, да ли о самој организацији, односно о самим штатутима за организацију, или да се прво узму жеље и тегобе односно примедбе на предлог школских уредаба саборског одбора петнајсторице ? По подужој дебати закључи се већином гласова, да се прво саветује о штатутима за организацију, а по том да се обрати пажња на остале тачке истакнуте у нозиву учитеља сомборских. -— За тим се изабере ужи одбор, који има да прегледи све штатуте за учитељску организацију, које су од стране учитеља како овде у месту зготовљени, тако и који су донешени са стране. Одбору су овом пријављепа три операта : сомборски, новосадски и иосебан Мите Нешковића. Пошто се прво сомбороки прочитао, за тим Нешковићев, а новосађани изјаве, да се и њихов у начелу слаже са сомборским, с тога овај примају и нрепоручују за основу генералне дебате. Већином гласова се сомборски операт прими као подлога генералне дебате. У овој дебати главни су говорници били управ. Варађавин, проФ. Бекић, Благојевић, Настић, Грујић и Нешковић подужујз дебату изазвано питање о чланству, у колико да захвата учитељство ове држ<;ве, а тако исто и о вероисповедним и комуналним учитељима. — Закључи се, да се чланство може простирати но свој Угарској држави односно митрополији-иатријаршаји карловачкој без обзира на карактер школе народне, но само мора бити Срб.ш православне вере. — Друга начелна нитања тако рећи једногласно су решавана. Тако: о главном карактеру задруге књижевни карактер ; управи и администрацији задруге; о Фонду, извору и нотпори. После овог прегпло се на снецијалну дебату и на саму стилизацију. Са малим изменама и допунама већином се редакција примила.