Школски лист

— 196 —

се високом кр. министарству угар ;ком за Богочаст и јавну наставу представка поднесе са жалбом, да је наредба в. министарства улет у право овог школског савета, коме једино припада право потврђеља учитељских избора и пресуђења о иравоваљаности ових. — Уједно закључено је, да се избор вршачке обштине одобрепи у своје време од Е. Ш. Одбора иотврди, али еФектујирање овог закључка, да се остави до решења високог министарства. + ДИШИТРИЈЕ ЧОЖ умировљени школски надзорник и књижевник србски преселио се у вечност после кратког боловања у Панчеву 30. Новембра о. г. у седамдесет осмој години свог многотрудног, школи и народу посвећеног живота. Покојник се родио у Ср. Карловцима 16. Јануара 1808. Гимназију и богословију свршио је у месту свог рођења. Најпре је као учитељ у Ст. Пазову три године, у Земуну као отличан учитељ провео је 22 године, и напоследку више од 20 година служио је као школски надзорнзк и окружни уиравитељ србских народних школа у банатској војничкој крајини, за коју је уједпо у Панчеву сиремао учитеље, држећи најнре једногодишњи а затим двогодишњи приправнички течај. Он је за млађега доба радио и на књижевном пољу, преводећи с пемачког користне књижице моралног садржаја, међу којима се највећма у своје време читала књига : „Евстатије или новест из почетка христијанства." Као учитељ био је покојник неуморно трудољубив и са одушевљењем отдап за умпи и моралн I напредак својих ученика. Као управитељ школски образовао је он и упутио многе учитеље, који са добрим успехом у комуналпим и у вероисиоведним школама србским служе. Као надзорник школски ревностно је по двапут сваке године полазио све школе својега округа и старао се око унапређења њиховог. У старости својој одправљао је неко време и дужност катихете у панчевачким школама. Кад је крајина развојачена, остао је без пензије, и на молбу његову србски народни сабор од годипе 1879. одредио му је 600 Форинти мировине из србског народног клирикалног Фонда, коју је припомоћ до смрти уживао.