Школски лист

— 13 —

до 34 Ф"р. И ја га препоручујем и српским породицама за божићњепоклоне, јI р оно ће сриској деци далеко више користи дати него готове играчке. Ил „Мер^апНбк Тјарја" извео, нред Б> жић 1886. Љуб. Лотић.

ШС ИЗ БОСНЕ. III. Рад сам, да у ов<>ме одијељку речем што о народним основним школама (државпе комуналне школе) у Восни Херцегевини, да речем оно и онолико, што и колико према сигурним податцима, у колико се исти набавкти могоше, — казата умијем. Истина — могао бн тко примјетити, да — како Срби по Аустро-Угарској од комуналнијех школа у опште са неком извјееном мјером ■ оправданости зазиру и зебу — чему да се тој категорији школа носвећује баш оообита пажшв у срнском школ. листу! Али кад се узме у обзкр, да државне установе све више и више увлаче људски живот у оквир ев гд непосредиог властитог дјелокруга — дакле и образовање држављања — кад се уз.ме даље у обзир, да в-ћина српског подмлатка у монархији, а биће скоро и у Босни-Херцеговини, добива своје основпо, а готово и све више образовање по државнијем школама, онда је заиста и наша повремена књижевиоет дужна, да води озбиљан рачун о тијем преважнијем Фактима, па да се апсолутно никако не туђи од што већег и потпунијег испитивања и нознавања те установе. А учитељима — већ по њиховој струци — особита је кориет, да познају разне школске устанике далепо изван круга евоје уже и шире отачбине, а камо ли не оне : у блиској, сусједној, сродној земљи. Кад је наша монархија свршила окупацију и пациФикацију ове земље, државна је управа одмах поч^ла, да посвећује св >ју пажњу просвећивању народа, школ. образовању. Тога ради настојало се, да се у мјестима, ђе је само могуће, подижу држнвне опште школе, а да се с друге стране и постојавше дотле вјерске школе у св <ме развићу и напретку иотномогну. Но, премда је настојањз држлве блло моћно и енергично, земаљска је влада могла, да у овој земља, као што сам већ у пристуиу навео, Д' Сад подигне и устан в -1 само 91. ошпту школу. Да како, да је тај број према величиии земље и броју година премален, али, као што рече заједнички миниетар пл Калај у пр.'љетошњој аустр. делегацији: оскудица је у пужднијем сретствима а и учитељима, па је још зло и у томе (што би ја додао) што — осим по градовима и већијем варошича ријетко ђе да је иров дена организација политичкијех општина, које је судећи по досадањем иравцу шхол. слстемг — л државна управа ове земље узела за основпу јединицу у главни Фактор у школ. питању. Додајмо томе још и тегобе, што потачу са вјерскијех одношаја у овој з емљи, оида као да ћемо имати па видику све 1'лавне узроке, што број др жавнијех школа није већи. Истина, ради се сноро и врло обазрив>; установа државнијех школа не ставља се народу у облигатну државну дужност, али што ]е досад учињен), то постоји све па чврсту. солидну темељу. Даљи ток овијех врста иоказаће истинитост горњег тврђења. Од подигнутијех школа 50 их је по градовима и варошима и 41 по селима.