Школски лист
С једне етране дакле енергично ступаље црк. општипе, с друге пак страпе стојећи шк столица под утицајем противних елемената за добро је нашла учитељско место I и II. разреда сриске мушке школе само привремено гкшунити, док ствар не сазре. Не знамо у напред, како ће се овај спор свршити, али је толико извеспо, да ошитина црквена од својих праведиих захтева неће одустати, нити сме. Она је готова сада на сваке жртве, па снремна је и за то, ако би морала усноставити вероисповедну школу на свој сопствени трошак. 0 томе за сад оволико, како се пак унапредак буде ствар развијала, у своје време јаваћу вам. Мало је општина. које се могу подичити са толико и такових народних и школских добротвора као суботичка Као прва школска добротворка оставила је овде вечити спомен Јулијана Манојловићка рођ. Николића, за тим Стеван пл. Милиновчћ, Аћим Радишић, Јоваи Остојић и жена му Терезија рођ. Зозук, Јудита Милићка рођ. Лудајића, СоФија Маеојловићка и нре кратког времена т ј. 18 нр м. преминула Ракила уд. Манојловчћка р >ђ. Велеслијипа, која је знатне своте завештала на народне добротв >рне и школске цели. Оставила је легат од 5000 ф >ринти Матици Српској, да се капиталише до 10 хиљада, а но том камата да се обрати на изучавање једног сиромашног ђчка у нрвом реду сродника нокојпвчиног, даље је завештала цркви суботичкој 400 Фор , сиришкој 200 ф р, на српски в Ј р'.исиоведни шк. ф >нд суботички 400 ф >р., сриској ннвачкој дружини 100 ф >р , орнском нар. иозоришту 200 Фор. и на сиротињски дом у Суботици 200 ф р. Наша цркв^на општина још 1878 год. осповала је школски фонд добровољним прилозима овд. сриског стаиовништва и то у цјели, да ирипомогне усп^стављању сри. вероисповедне школе у схучају какве неновољпе евентуалности. Покојница, види се — схватилаје потпуно важност школе у опште, а српеких вероисповедних школа на по се, те је својим примером хтела да обрати пажњу на ту значајну устан> ву у нашем народиом животу, и потстаћи имућније граћане на принос к умножењу шк Фонда. Овака врло родољупкиња и добра Срнкиња заслужује, да јој иа овом месту речемо: „Бог јој дао души у рају насеље, вечна јој успомена!"
Р А 3 Н 0. Племенити дар. Његово високонреосвештенств > Г. Георгије Сра [1КОвић православни епископ темишварски изволео је иослати своју велику и добро погођену. а вешто у олајним бојама изведену слику на дар србској учитељској школи Сомборској, у којој је он као протопресвитер Сомборски од 1862 до 1871. године дужности уиравитеља из почасти најревностније одправљао и св >јим заузимањем највнше око оснивчња и установљења „Платонеумске закладе" допринео. На цјели овогодишње светосавске нриправничке беседе приложио је исги преосвенггени Владика десет Форинти а. вр. Србско становништво у Сомбору 1886. годипе. У годинч '1886. у обе православне цркве Сомборске крштено је 442 деце, а умрло је 317 особа нравославне вере. По томе дакле са 125 душа умножило се те године