Школски лист

15. Имам дику леполику. 16. Молитва —песма Бранка Радичевића, складба А.Мичинског,иева мешовати збор. Мелодија у овој песми је сриска, дивна, а наглашавање јо.ј се слаже с наглашавањем у говору, што је од најлепших страна ваљаних складаба. Мол итва је вешто и лепо отпевана. 17. II. Коло српских народних песама — складба чувеног нам складботворца и исиитаног српског народног учитеља Јоси<х>а Миринкевића, — пева мушки збор. Српска мелодија се извија у свима од ових песама, само се нагласак на два-три места не слаже у невању с нагласком у говору. Ова тешка складба дивно је отпевана. Слушаоци поздравише певаче дуготрајним: Живели ! и захтеваху, да се понови. За тим је Сг. Мишковаћ уз пратњу хора отневао српску народну песму: 18. Гусле моје од јавора суха! Не могу описати слађане осећаје, што су ме обузели, кад је ову несму Мишковић певао. Коса ми се дизала, а сузе ми и нехотице потекоше. Да ли с тога, што сам се радовао тако вешто и лепо певаној песми, која сваког Србина нотреса, или с тога што се сетих некадашње натње тужне раје, што седи гуслард певају ? И ова песма беше од најсјајпијмх бесединах тачака. Сва дворана разглевала се од усклака: Живели ! јер је песма сваког Србина одушевила. Кад су певачи почели да се силазе с иевалишта, ступи Стеван Коларић — припр. III год. и претседник приређивачког одбора — носећи диван венац од живог цвећа, са ког је широка српска тробојница висила, пред вредног и вегатог хоровођу : Дугаана Поиовића — свог саученика — рекавши: За сиомен на св. Саву 1887. Хвала ти! А ја још велим: Цени венац, што си добио од својих Захвалних другова ка' нонос и дика, Што је жарка, чиста, искрена им љубав За вечно сећање оплела тебика! Шарно мирис-цвеће свенуће у венцу, Свенуће ђурђици, л>убичлце, руже; Ал уверен буди, да њихова љубав Према теби — не ће, до год живе, друже ! Игранка је трајала до зоре. Ивап. НЕКРОЛОГ. Сава Трорђевић адвокат и велепоседник у Србском Бечеју преселио се у вечност 28. Јануара о. г. у 77. години живота свог, и сарањен је 80. Јануара после подне. Био је ваљан и за благо рода одушевљен, отличан Србин и човек пун карактера, који је велике заслуге себи стекао при оснивању добротворне закладе иокојне Баронице Ефимије Јовићке, којом је он много година ревностно управљао и у обште жарко се заузимао за напредак школе и просвете народне Бечна му усномена!