Школски лист

— 79 —

В. кр. угар. министарство за богочаст и јавну наставу доставља, да је по нредлогу овдашњем стинендију из закладе покојног Ђорђа Раље за 1886—7. годину Богољубу Чонкићу приправнику II. разреда у Сомбору нодарило. 0 овоме известити управу народних Фондова и управу србске учитељске школе Сомборске. В. кр. хрв. слав. земаљска влада доставља Школском Савету љој ради одобрења поднешене књижице: „Словенски Буквар од Мите Нешковића." „Часловац и Псалтир Словенски" од истога с оценом и мнењем православног катихете на кр. препаранцији у Загребу с нитањем : могу ли се те књиге за школске књиге ради учења црквено-словенског језика за младеж православне вере употребити по молби издавалачке књижаре Луке Јоцића ? Та иста књижара поднела је већ поменуте три књиге овом Школском Савету с молбом, да се оне као учебницк у срб. нар. веромсповедним школама приме. Преднаведене књижице с молбама књижаре Јоцићеве и са свима дотичним званичним списима достављене су биле президијално управи србске учитељске школе сомборске на маење, која је уз повратак комуниката и уз образложено мнење своје вратила све ове списе високом Школском Савету. Пошто је, како оцена православног катихете вр. учитељске школе у Загребу на поменуте књиге, тако и критика уиравитеља учитељске школе на исте књиге прочитана и са дотичним местима сравњена, и пошто се јасно види, да преводи у Часловцу и у Псалтиру, придодати славенском тексту, не значе оно исто, што сеу слнвепском језику исказује, него на многим местима сасвим друго и противно; то се поменуте књиге немогу за учебнике црквено-славенског језика одобрити и наређује се, да се решење ово преко школских власти свима вероисповедним школама и учитељима уз прилог литогра®исане обе критике пз'бликује, а вис. кр. хрв. земаљској влади уз иовратак комуниката с-аобшти. Такође се имају обе оцене у Школском Листу штамнати. Архидијецезални Школ Одбор подноси рекурсе, како учител>а вуковарских Марка Рајковића и Милана Коњовића, тако и цркв. обштине вуковарске против закључка истога одбора, којим је решено, да се због догодивших се изгреда црквено-школски одбор вуковарски распусти и нови одбори изаберу, а оба иоменута учктеља, уз опомену да дужности своје у цркви пропису сходно точно извршују, одсуђени су на губитак једне трећине своје полгодишње илате. Уз то вис. земаљска влада јавља, да је принуђена била због нереда у црквеној обштина вуковарској, а нарочито због тога, што иста обштина неће да нусти редовне учитеље но наредби евојих школских власти у школу, него је обучавање младежи неиспитаној особи предала, — мушку вероисповедну србеку школу у Вуковару затворити, приномоћ, коју обштина та на издржавање школе в^роисведне од града Вуковара прима, ускрагити, а уједно зановедити, да сва мушка деца православне вере у Вуковару у комуналну школу ићи имају. Пошто је све, што се односи на ову ствар, брижљиво прочитано, решеио је : да се учитељи Мирко Рајковић и Милан Коњовић имају на места своја вратити и плату за све време примити; призив учитеља Рајковића и Коњовића у толико се уважава, да се они новчане глобе ослободе, али опомена архидијецезалног школ. одбора оставља се у крености