Школски лист
— 81 —
коме је из србоког народнег клирикалног Ф :>нда на просветне цели годишње 69,009 Фор. прелиминирано. Стечај на упражњено место катихете у србској учитељској школи Сомборској — у смислу донешеног закључка под 3. (15) Новембра пр. године има се одмах расписати. Да би се могао стечај на место про®есора мађарског језика у србској учитељској школи сомборској расписати, позвана је управа исте школе, да споразумно са наставпичким збором поднесе извештај о броју часова паставних за исти предмет, као и о потребној квалиФикацији кандидата за исто место. СоФроније Попов учитељ у Денти, који је у Панчеву 1875 препарандију свршио и 12 година као учитељ служи, а при том је од в. кр. угар. министарства унућен, да има за две године дана испит учитељски положити; на преноруку епар. школ. одбора вршачког, добија дозволу, да моше испит за учитељско оспособлење у учитељској школм Сомборској положити. На молбу Панте Јовановића свршеног седмошколца и привр. учитеља комуналне (мађарске) школе у Баваништу дозвољава му се, да може 1. Снптембра о. г. иснит из првог и другог приправничког разреда у Сомборској учитељској школи приватно положити, а за тим пс.што трећи приправнички разред свршио буде, да може у своје време иснит за учитељско оспособлење положити. На образложени предлог г. главног школског реФерента Дра Ђ. Натошевића закључено је, да се поново објаве свима школским властима и учитељима наредбе Школског Савета од 1879. године о држању местних, срезких, енархијских и обштах учитељских скупштина, на који се, — као што искуство показује, —■ у кругу учитељства нашег но све заборавило (Свршиће се.)
Кагсо да се подхрањује у деце љуо.шј к истинн и којнм наиннол да се навшшуто већ лагање нскоренн ? Има врло много ирилика, које чине, те се у деци истинитост или лажљивост утврћује, или не утврђује. Тако је много тих нрилика, да их човек све побројати не може. За то нека ми је дозвољено, да овде само главније од тих прилика напоменем, шат и то довољно буде, да се ствар колко-толко расветли, позна. Да васпатач узможе ваљано делати, нужно му је пре свега да зна, шта треба и како шта треба да ради. Без способности рад се корисно обављати не може. Није довољно, да васпитач само љуби своје васнитнике, није довољно ни то, да има вољу само, — поред евега тога он ваља и да уме поучавати и да уме на. прав пут извађати. Деца се лагању уче или из незнања, или из лакомислености васпитача им Ја не могу замислити васиитача, који би иоред истинеког познавања неоправданости лагања хотично томе децу иривикавао. За то васпитачи ваља да се освесте, да иознају право добро и да га умеју раз-