Школски лист

— 70 —

Зарића учили служити верио Богу и народу своме. Мати Грујићева Агрипина, рођена сестра проте мухачког Косића, била је проста али разборита Србкиња, која је децу своју ваљано васнитавала, и за образац добре матере цомаћице и сунруге свој околини служила. На крштењу добио је покојни владпка име „Михаил", а у кући и у селу звали су га Милаком. Старији брат његов Драгутин био је парох Качвалски и прота Мухачкопољски. Млади „Милак" одликовао се из ране младости умном бистроћом, и пошто је србску и славенску књигу у Липову, а мађарску и вемачку у околни сели сврпшо и неко време као па учник ковачког заната телесно се подпуно развио, ноднуно здрав телом и душом, у седамнајстој својој години ступи у прогимназију Мухачку, а затим нређе у гимназију Печујску, где, учећи децу тамошњих отмених грађана, сврши са отличпим успехом гимиазију, филозофију и права. Ванредној даровитости његовој дивили су се проФесори, свештеници римске цркве, а основатељ ликеја Печујског бискуп Сепеши приликом неке школске евечаности, кад је млади Грујић у славу овога мецената класичну беседу на латинском језику импровизирао, усхићен његовим ванредпим витијством, даривао га је злаћеним часоказом, на коме ужљебљен беше надпис: »Ога1оп ога^огит!« Говорило се у оно време много међу Србима у Барањи и у Горњој Бачкој, да је бискуп Сепеши на скоро затим младог Грујића к себи позвао и ласкавим речма нудио га, да иређе у римску веру, па ће га као свог питомца у Рим на више богословске науке послати, стављајући му у изглед велика духовна достојанства и славу, која га у земљи Угарској чека. Ајш челик карактер млади наш Србин одговори, да је њему православна вера највећа светиња и да он као поштен човек само својој цркви и своме народу служити жели. То је млади Грујић и учинио Још као правник почео је он писати у Србском Народном Листу 1837. Прва његова песма почиње с речма: „Дижем се к умним иредћлма летити изображења дивног на похвалу." Ту је песму пропратио уредник Србског Народног Листа Теодор Павловић са ласкавом бележком, која овако гласи: „Ово је прва песма на србском језику младог једног Србина, којега музу са нашим читатељима упознати желимо." На првој тој несми подписао се писац именом Милутин, а наскоро затим, кад се неко и у илирској „Да-