Школски лист

— 72 —

је узвишени п краспоречиви говор протосинђел Грујић, којим је сакупљену множину из разпих крајева раскомаданог србства одушевио и у једну делину довео, те ироузроковао, да се од мах једногласно митрополит Рајачић за патријарха, а царски пуковник Стеван Шунљикац за војводу изабере. Из Грујићевог пера, како се у обште мпелило, потекле су на скоро затим две знатне књпжице под насловом: „Србска народна скупштина 1. и 3. Маја 1848. годпне и т. д ", у којима су верно и духовито огшсане свеколике натње народа пашег у овим земљама. Годипе 1850. сачинио је Никапор Грујић - тада већ архимандрит -— најзнатнију своју беседу : „Слово патријарху србском ЈосиФу 1. Маја 1850." У том слову нечувеном у нас ни пре пи после беседничком вештином описао је говорник сва славна дела јунака србских за време нокрета од 1848. и 1449. године. Та ће књига остати као вечити спомен сјајног ораторског дара, родољубивог заноса и узвишеног духа Никапоровог. То је његов гтопитепинп аеге регегтшз ге§-аП^ие зки ругат1с1ит акЈиз.« Као архимапдрит Кувеждински дао је украсити Светосавску нркву те задушбине србске и одушевљавао је и управљао покојног славног сликара Павла Симића, кад је овај у њој опе дивпе слике вз живота Св. Саве просветитеља својом вештом кичицом живонисао. Том је приликом Симић Грујићу и више слика из народне повестпице наше, па и малене слике отца и мајке Грујићеве за њега са особитом вештином пасликао. Премештен у манастир Крушедол за иастојатеља 1л53. године старао се да подигне исторички значај лавре крушедолске, а у то је време у „Седмици" иод именом „Наума" писао појетске саставе, међу којима су особито важна дела његова: „Србкиња код навијања", и „Старој нашој смоковници." На благосвештенском сабору 1861. архимандрат Грујић представљао је редом народне посланике остарелом патријарху србском ЈосиФу Рајачићу и свакога је посланика познавао и зпао по имену. На том се сабору [он такође као славан говорник и ватрени родољуб отликовао. За љегове заслуге и труде произведе га патријарх Рајачић приликом своје свештеничке педесетогодишњице лицем на први даи Духова 1861 годипе за посвећеног Епискоиа, а ио смрти Рајачићевој остане он у Крушедолу као ,,народни владика", док га св Синод не премесги за дијецезана Пакрачког 1864