Школски лист

— 74 —

решителну молитву и целива крст у десници његовој и свету му десницу, која је толико благослова но народу свом раздавала. На то и сви присутни свештеници са тугом срдца одаду последње цјелованије своме архијереју и отцу, и ковчег буде затворен. По том се спровод у најбољем реду уз звонење звона на свима храмовима Божијим упути покрај цркве св. Илије на гробље Пакрачко, где у средини народа сарањен буде народни Владика, којега ће успомена у цркви и у народу србском трајати, док год буде било на свету православних Србаља! Слава нека је вечита дичпом песнику Срб Милутину и „ВЗзчнап памлтв" Владици Никанору! В.

НАШЕ УЧИТЕМЦЕ. За награду. (Н а о т а в љ е н о.) Између позива учатеља и учитељзце има нека разлика. Но ова разлика иије толико у самој подели рада по суштини његовој; јер и ми и оне имамо, да оплемењујемо срце, душу и ум, те отуда и јесте тако свет нозив наш, пошто се са те три највеће свегиње човечије у сваком маху сутиче. Већ је ова разлика била у подели рада по пољу, на ком се дела. Ми имамо једно поље, оне друго. Наша је мушка, њина женска страна. Овако у школи, овако и у народу. Ова подела је и била повод, те су у нас учитељице у школу уведене. Ја се не ћу овде упушгати, да расматрам, да ли ми јесмо за тај корак, или несмо. То и није била моја намера. Ја сам само хтео да пишем о учитељпцаиа као оједном Фактору, који постоји у нашем народу. Али сам ово ипак морао споменути. А морао сам за то, што већ ова подела показује, да се с учитељаца у нас мислало то да постигне, да оне буду од користи и школи и народу. У школи с децом, у народу са женскињем Први замишљачи учитељица у нас заиста су лепо мислили. Мушки ближе мушком срцу и души, женска женскима. Они су у њима мислили, да нађу успешније делање на том пољу, где се оне сад налазе. У замисли им се огледа племенита намера. Али у животу се она мало остварила. У народу имамо ми врло мало правих народних учитељица. Није ми за ово, што рекох, толико њин школски рад пред очима, већ рад њин у народу. Оне живе по-