Школски лист

— 100 —

бачки, да поменутој благајна строго наложа, да се нлата Велимиру Чонићу учитељу III. разреда школе сомборске од 18. Фебруара, а Јустииу Манојловићу супленту буковачке салашке школе у Сомбору од 20. Фебруара из школске квоте црквене обштине сомборске одмах издати и у будуће редовно издавати има. Прочитан је извештај Е. П1к. Одбора будимског о стању срб. вероисповедних школа у тој дијецези за годину 1885—6. По овоме има у Будимској дијецези у 61-ој обштини 48 вероисповедних србских народних школа са толико учитеља. Број православног становништва у истој епархији кзноси само 18.862 душе; број деце за школу обавезне од 6—12 година износи 2152, а од 13 —15 година 713. Свега 2865 деце. Од ових у школу иду 2455. а не иду: 495. Уси&х у свима школама је у обште добар. Еперхијски школи реФерент прегледао је у течају 1885 — 6. године 23 школе. Међу учитељима оспособљених има 33, а осгали су неоспособљени. Школских здања има 48, школских вртова 21. Овај извештај узет је на знање. Е. Шк. Одбор Будимски подноси записнике својих седница за год. 1885 — 6. Узима се на знање. Удовица нокојног умировљеног школ. надзорника Дим. Чобића Катарина Чобића, старице од 82 године, моли за мировину. Препоручује се В. Саборском Одбору, да јој из пенз. учитељског Фонда мировину од 80 Фор. подари. Ана Миладиновића удовица Иеидора Миладиновића негд. учитеља у Пивницама, 74. године стара и полуслепа, моли за мкровииу. Препоручено В. Саборском Одбору, да се овој старици, ако је можно, припомоћ из пенз. учитељског Фонда иодари. В

српско пмвешвно пјеније. (КвижевЕИ приказ.) „ Ориско иравославно ијеније ио Карловачком старом пачину у иоте на један глас написали Гаврило Бољарић, свештеник и вероучитељ на вел. гимназији, и Никола Тајшановаћ, нар учитељ и учитељ пјевања на препарандији и великој гимназији Сарајевској и т. д. Свезка I. Својина сачинитеља, 1887." Споменута књига, у којој је већином литурђијско појање, веома је добро дошла нашим приправницима и богословима, јер ће помоћу ње унознати се с појањем по старом карловачком начину, који је од најправилнијих и најлепших. Ово дело посвећено је високородном господину барону Федору Николићу од Рудне, а изнеће више свезака. Такових свезака има већ тричетири за штампу спремљених. Прва је свеска овог дела већ штампана са следећим одабранам садржајем: „Алилуја" после аностола; три херувике и то првога гласа, руска и Станковићева; достојно на 6 различатих начина; причастно; хвалиге 8 гл. као то ндесиогин ; причастно божићње; 5 самопроизволних