Школски лист

117 —

надзорпиштва, да се за пуну годину дана из мађарског језика брижљиво епрема и тек онда к понављању иопита припусти. Константин Легетић учитељ уСакулама већ је 1883. године као практични учитељ оспособлење за предавање мађарског језика у срб. нар. школама од државне испитне комисије у Сегедину добио. На овај начин и са оваким успехом свршена су исиити овогодишњи у србској учитељској школи сомборској и ученици су се 30. Јунија и 1. Јулија кућама својима поразилазили В.

ОЦЈЕНА ЦРКВЕНО СЛОЗЕНСШ КЊНГД ЕУКВАРА, ЧЛСЛОБЦА И ПСАЛТИРА. ОД МИТЕ НЕШКОВИИД. Званично напиоао Јовад ПетровиФ правосл. катихета.*) Прегледавши понизно потписани наведене књиге, част ми је повратити исте са слиједећим примјетбама: 1. Вуквар. У њему је додато нешто, чега ни у једној црквеној књизи, које се данас употријебљавају и на дому и у цркви нема, а наиме : слово „У". Ово слово долази само у свези са „о," и онда се тек чита као „у," а никада не долази само за се, као што га је писац употријебио на страни 2—10. Писање наших обичних ријечи и говора црквеним писменима није умјесно, јер се при том морају употријебити и таква слова, која се у црквеној азбуци не налазе, као што су „ћ" и „ђ". Сам иисац не наводи их у азбуци цркв. слова, —■ а неможе их ни навести, кад их нема — а на страни 6. и 7. употријебио их је. Има доста словенских ријечи, које се и у нашем говору употријебљују без икакве промјенз, па их је могао нисац навести да ученици поједкна слова добро упознају, као на пр. : око, муж, дом, .мед, вода, он и т. д. а у словенском језику има се само додати „т." или „ б " које се и онако не изговара. Да је тако писац поступио, неби морао употријебити слова, која се у цркв. ћирилици не налазе. Слово „1" увијек се пише са двлје тачке горе „1"' а иикада са једном као IIIто се у буквару налази „ј", — Велико „I" никада се не употријебљава у цркв ћирилици, као што га је писац употријебио на стр.: 18., него ако то слово има да буде „Ј," онда се горе метне „врЈгИ" на пр.: I., а када има остати „И", онда се увијек метиу двије тачке над њим I. — Слово „е" кад се чита као „је," онда се не пише „ е " као на стр.: 3., аего овако „в". Превађање молитава са еловенског на срцски језик држим за излишно тим вчше, што су с једне стране оне разумљиве саме по себи, а с друге, што неки заводи имају своје самосталне катихете, а остале заводе — који таквхх немају — морају пресјећавати мјестни пароси, да предају вјеронауку, а они ће сигурно и једни и други знати садржину сваке ноједине молитве, те ће ју и дјеци саопћити. У противном случају ако се иријев )Д допусти, дјеца ће прије запамтити њега, пего словенски

*) Ова ое оцена штампа у Школ. Листу у смиолу решења в. нар. Шк. Савета.