Школски лист

— 107 —

Сабору народном у Крушедолу 1706 године тражили, да им се довусТи нодизање малих и већих школа и оснивање књигопечатње. Па премда су овим светим и узвишеним намерама њиховим, ио нетрнељивости онога времена, силне преноне иа нуту стајале, ипак су предци наши сљедећи примерима и сав^тима св 'јих Митрополита Мудрог Исајије Ђаковића, Моисеја Петровића, Вићентија Јовановића и Павла Ненадовића подизалд у већим обштинама својима Славено србске нравославне вероисноведне школе, које 1780. године добише стално своје уређење, и под управом Теодора Јанковића Мнријевског, Авраама пл. Мразовића и Стевана Вујановсвог оргапизовчше се и напредоваше лепо у духу прввославне вере и прама ондашњим потребама народним, ма да је као сињи терет лежала на срдцу народном та околност, шт > су школе наше ппд старатељством чноверних и иноплемених окружних врховних школских надзорника стајале. На основу осведочене потребе и у смислу учестаних представака од стране најобразованијих световпих мужева у нашем народу Блажене Успомене цар и краљ Франц, I. установи врховну управу православпих србских, романских и грчких народних школа у Угарској и у сдруженим јој земљама и за врховног школског унравитеља наименује Стевана Урогаа Н( Ј сторовића, на којега предлог милостивим кр. дворским решењем од 12. Јулија 1812. године наређено буде, да се за образовање учитеља народних код сљедбеника православне вере у овим земљчма имају основати три учитељске школе, м то за Србље у Ст. Андрији, негдашњ >ј престолници србског патријарха Ареснија Чарнојевића; за романе у Ст. Араду и за грке у Пешти. За нрве наставнике у србској учит. Ј љској школи наименована су била два Сомборска сина: Косма Јосић много заслужени учитељ Пештански и Павао Атанацчовић млади свештеник Сомборски. Трећи проФесор био је Василије Булић свршени медик родом из Сг.-Врбаса За катихету беше иозван прослављени песник србски Лукијан Мушицки тадашњи А. Е. Митрополитски протопресвитер, који се позива овог није могао примити, јер је већ тада проФесором у Бјгословском училишту Карловачком био. У С ј нт Андрији дакле 3. Новембра 1812. годипе после свечаног призивања Св. Духч отворе се двери Педагогиума Србског у нрекрасном школском здању код Благовештенске Цркве. У ирво време постајала су три нетмесечпа течаја у овом заводу. На скоро затим у Августу 1813. проФесор Атанацковић наименован буде за катихету и учитеља појања; а за нроФасора Педагогије, Методике и Отачасгвепе Повестнице наименован буде даровивити проФесор карловачке гимназије Димитрије Исајловић, ког 2. Новембра исте године у звање то свечано уведе велезаслужени за школу нашу муж Др ФилозоФије Јован Берић тајник врховне унраве школчзке, који се такође у младости у Сомборској нормалној школи учио и у њој као народни учитељ своју педагогијску радњу започео. Године 1814 око Ускрса држани су ирви исиити свршавајућих кандидата учитељских у присутству самог врховног управитеља Несторовића и многих отмених родољуба србских из Сентандркгје, Будима и Пеште. Сљедеће 1815, године уведен је двогодишњи течај школски, и но-