Школски лист

— 108 —

што се увидило, да Сент-Андрија због удаљености своје од средитта народа србског није сгодно место за учител>';ку школу; то, на нисмену молбу нравославне србске црквене обштине С »мборске од 11. Нов. 1815. и по предлогу врховне школске управе, високославна кр. дворска канделарија Угарска 11. Јулија 1816. бр. 16,401. доаволи и нареди, да се Педагогиум србски у Сомбор ир* несе. И тако 1816. године 3. Нов°мбра, на дан Прослав^ св. Ђурђевског храма сомборског са великом свечаношћу уведен буде Педаг >гијум с[)бски у нросторије оног старог школског здања, на којега је месту србска црквена обштина сомборска године 1863. о свом трошку нод 1гла и Србству поклоичла ово здање, у коме се и данас србска учитељска школа налази. Тада се збору проФесорском у место Косме Јосића, — који је на звању овом оставку дао, и у Пешти остао, — придружи проч>есор гимназије Карловачке Јован Живковић, који је славенски језик, србску стипистику и немачки језик предавао На скоро после сеобе у Сомб<>р присгупило се к оснивчњу „Народне књижнт,е" ири србској учитељској школи, која је до 1853. около 400 понајаише нодарених разног садржаја књига имала, а данас се у њој преко 4000 нримерака књига налази, међу којима има много педагогијских и научних дела. Ревност првих наставника Педагогиума србског у вршењу њчховчх тешких дужности била је велика, знање у дотичним наукама темељно и обилато, а љубав к просвети народа србског и к св >јим ученидима жнрка и иламтећа Камо срећа, да је њихов) велико пожртвовање и заузимање око унапређења овог завода достојпа одзива нашло код стар.етина цркве и народа нагаег! Камо срећа, да се сав наш народ, а особито интелигентна и имућнија класа његова својски заузимала за „овако красно и обште користно училиште! Тада би овај завод јамачно још већу корист народу нашем у оно време приносио, и народ би наш с њиме и са њега много напреднији постао, него што је. Али и уз слабичку припомоћ и уз непрестано омаловажавање и стављање препона многих са оне стране, од куда би требало да је бага сунце сијало Педагогиу.му србском. завод је овај ипак и у самом првом периоду обстанка свог достојно послужио просвети народној, јер су у њему од 1814--1826. године оспособљени за учитељство 176 србских младића, који су поиајвише као честити и ваљани учитељи дуго служили роду свом, а неки се међу њима и као свештеници, званичници, досткјанственици и списатељч у отачбини нашој и у кнежевини Србији отликоваху. Међу првим питомцима, који су још 1814. године у С^нт Андрији учитељску школу свршили, занисани су као најотличнији : Атанацковић Живко, Јоановић Никола (негдашњи отлични парох у Срб. С. Петру, украшен златним крстом за заслуге), Исајловић Георгије, Илић Самујил, нотоњи Архимадрит Хоновски Севастијан, Лонгиновић Сава (бивши по том око 1848. председник окружног суда у Србији), Лаза Зубан, потоњи државни саветник у Србији, Таорђе Исајловић, ЈеФтимије СтоЈадиновић и Тимотеј Бранковић потоњи Парох Сенћански.