Школски лист

109 —

Из другога кола свршених ирииравника Сент Андрејских од 1815. отликовали су се у животу Јован Милошевић заслужени учитељ новосадски и трудољубиви сиисатељ србски и Живко Пекаровић многозаслужени учитељ Бајски, који је так(<ђе и на књпиевном пољу делао. Међу питомцима, који 1819. учитељску школу ову свршише, читамо им?на славних негда учитеља Сентомашких Константина Поповића и Павла Грегоровнћа и Филолога и иисатеља србског Адама Драгосављевића. Од питомаца између 1^20-1826. године споменућемо овде само неколике најзнатније у пгколи србској ревностне еад већ покојне трудбенике: Арона Илијића примерног учитеља Мартоношког (свршио 1822.); Јована Фарановића (од 1822 ) недавно преминувшег учитеља уМодошу; Василија Бороцког најпре учитеља и ђакона, а загим јеромонаха Бчочинског (1823.), Теодора Оџића ироту Будимског, Драгутина Грујића проту Мухачког и Јована Бољарића (1825 ) огличног учитеља и свештенлка и трудољубивл- писца србског. — Најславнији међу питомцима ове учитељске школе из овога времена (1822.) је Цреузвшиенм ГОСНОДНН Лрссннје Стојковнћ епнскон Иуднмски, којега је Господ удостојио да у дубокој старости својој доживи 75 тогодишњу славу Педагогијума србског, и којему, као најстаријем Јерарху православне србске цркве и најстаријем живом недагогу србском, пожелимо, да га Господ на славу и дику ове учитељске школе и на понос целог народа србског, ноживи још на многа, премнога љета!!! Није ми познато, да ли се још у животу налази од оних мужева, који су по гласу званичног списа, што се у архиви овога завода чува, у првом периоду обсганка овога завода т. ј. од 1814 —1826. науке овде свршили, али за известно знам само за једнога још живог ветерана учитељског, који је по гласу своје сведочбе 1822. године други принравнички течај у Сомбору свршио и после службовања од шесдесет и четир године у учитељеком звању, недавно је у стање мира поставл>ен, а то је г. Вукашин Павловић заслужени учитељ у суседној србској обштини у селу Станишићу. Несторовић врховни управитељ србских народних школа умрз 28. Јулија 1825. и после смрти његове за ууних 16 година место се ово стално ноиунило није. Смрт његива и смрт двојице проФесора овога завода Булића и Живковића, као и друге немиле околносги, учинише, да је педагогијум србски од године 1826. опадати и венути ночео. Катихета Павао Атанацковић године 1829. ступи у монангки чин као Платон јеромонах манастира Крушедола. ПроФвсор Димитрије Псајловић 1829. на позив кнеза Милоша Обреновића отиде у Србију, где је око уређивања тамошњих школа и других просветних завода велике заслуге себи стекао. а новонаименовани проФесор Мед. Др Сгеван Прерадовић после кратког службовања пресели се у вечност 1830. године. У ово најнезгодније по србски Педагогиум време сачувао је од коначне пропасти овај просветни завод други катихета његов Авраам Максимовић заслужни парох Сомборски, који је као једини проФесор са два нривремена заменика Мојсејем Игњатовићем учитељем реалне школе но-