Школски лист

— 110 —

восадске и Гавром Максимовићем учатељем Сомборским придржао у животу ову учитељску школу и наставу у њој, док нису наступили за њу бољи дани. Ти бољи дани за србску учитељску школу ову. наступили су на и-е маку 1831. грађанске године, када је 28. Новембра у присутству овдашњих отличних грађана за проФесора педагогије и методлке, рачуна и отачаствене повестнице уведен ТриФОн Атанацковић, и када је 16. Декембра исте годнне предавања из славенског језика и ср5ске стилистике, из немечког језика и свеобштег земљописа започео други новоименовани проФесор Василије Лазић, а последњега дана исте године у место већ одавна пред тим преминулог првог местног управитеља Василија Атанацковића местну управу завода примио је велики судац сл. кр. града Сомбора Јован Михајловић. Овом ароФесорском збору придодат је годипе 1834. као први самостални проФесор мађарског језика Пресветли г. Никола МихајловиИ адвокат Сомборски, којега, иосле 53 годишњег службовања у јавним висшмм званијама и највисшим државним достојствима аредраге Отачбине наше, као најстаријег велезаслуженог рпоФесора нриликом ове прЈСлаве наше у средини нашој, на радост и славу завода овог, вадимо и најсрдачније поздрављамо ! ! Овај обновљени проФесорски збор, делајући савестно у србској учитељској школи за десетину година довео ју је у бољи ред и учинио, да су се младићи из Бачке, Барање, Баната, Сремд и Славшије и из других крајева Огачаства нашег онет почели прнкупљати у овај завод, да се у њему за одправљање велеважног учитељског звања сиремају. На свршетку 1840 године прелазком нроФесора Лазића у Србију на звање Митрополитског тајника заузме упражњену катедру Јован Бер. ћ млађи родом из Сомбора. Године 1841. нрими врховну управу свију србских и романских народних и учитељских школа Евгеније Ђурковић. Глас о сталном попунењу врховног управитељства школског примљен је био у народу нашем с великом радошћу, јер се тим отворише изгледи, да ће се за времена Несторовићевог започета радња просветна с бољом срећом и већим напредком продужити, али је још дуго требало чекати за прав м напрет;ком у овом заводу и у србским народним школама. Од године 1842. постављено је за правило, да се у ову учитељску школу примаЈу само они младићи, који IV. гамназијски разред сврше. Године 1842. 9. Јунија умре управитељ ове учитељске школе Јован Михајловић и на његов о место ступи за местног унравитеља ове школе 24. Јулија окружни управитељ народних школа и сенатор Сомборски Ђорђе Петровић; на свршетку исте школске годчне даду оставке на нроФесорском звању проФесори Три®ун Атанацковић и Никола Михајловић, и предавање њихових предмета прими Јован Чокор бивша до тог времена проФесор мађарског језика у гимназији новосадској. На скоро за тим по смрти проФесора Берића прими његову катедру адвокат Јован Грочански, који је само једну годину дана овде служио.